Branič

Страна 410

.Б Р А Н И Ч-

Број 8

чл. 5 поставила одредбу „Признаће се као пуноважан што сетиче форме — брак обављен по закону земље где је закључен. Али је направљен изузетак да земље чије законодавство захтева религиозну церемонију, могу не признати као пуноважне бракове, које закључе њихови поданици у иностранству не обазирући се на прописе свога законодавства (Д-р Нинко Перић) — Међународно приватно право страна 123). Тиме се дакле признаје важност коју законодавство са црквеним браком придодају форми његовог закључивања, те се према томе и бракови који су обављени у иностранству од поданика таквих држава не сматрају пуноважнима ако нису саобразни националном закону. Најзад и ако се у крајевима наше државе признаје грађански брак, као пуноважан, то не може утицати на питање о важности брака, који би закључила лица православне вере са правног подручја Краљевине Србије, јер су ова дужна придржавати се прописа који за њих важе". V). За овим је Касациони суд примедбама својим своје Опште седнице од 24-УП-1930 год. Бр. 8440 одбацио против разлога Апелационог суда остајући при примедбама свога другог оделења Бр. 4216/30 а Апелациони суд усвајајући примедбе Опште седнице Касационог суда пресудом својом Бр. 72215/30 признао је право наслеђа малолетном П. — на целокупној заоставштини пок. Ж. ,,Кад је тужилачка страна у тужби Бр. 41224/27 г. тражила да суд пресуди да малолетни П. син пок. Ж. има права на наслеђе заоставштине бабе по оцу пок. Ј. и стрица пок. Ч, а на последњем поменутом рочишту одржатом 21 октобра 1929 г. Бр. 27730 тај свој захтев проширила и тражила да малолетни П. наследи заоставштину свога оца Ж., своју бабу пок. Ј. и стрица пок. Ч. и када је међутим у акту Бр. 61594/29 изложила имање као заоставштину бабе пок. Ј. и стрица пок. Ч. онда је потребно да се саслушањем тужилачке стране извиди: које имање она тражи да наследи малолетни П. као заоставштину свога оца пок. Ж. као и вредност његову, а то је све потребно како ради одлуке о плаћању таксе на коју се има осудити крива страна чл. 12 закона о таксама у в. 43 таксеног и пристојбеног правилника, тако и да би се пресуда могла донети о ономе што се тражи у сми1.лу тач. 3 § 304 грађ. суд. пост." Апелациони суд усвајајући предње примедбе Касационог суда поништио је пресуду Окружног суда за град Београд Бр. 72730/29 са разлога датих напред од стране Касационог суда. Окружни суд за град Београд усвајајући примедбе Апе лационог суда донео је нову поесуду под Бр. 40871/31 којом је тужилачкој страни — т. ј. малолетном Г1. признато право на имовини оца пок. Ж.