Branič

Страна 350

.БРАНИ Ч"

Врој 6

СУДСКАПРАКСА Две врстг грађана. — Јгдан случај из примене Конвенцнјг са Мађарском. Пред Министарством правде покренуто је било једно занимљиво питање, које је по надлежној одлуци одбијено да се расправи и странка упућена на редован суд. Једно мађарско рударско предузеће, једно од најјачих у земљи, тужило је неке овд. трговачке фирме за своје прератно потраживање, и после дужег колебања наш Касациони суд признао је фирми право да наплату тога потраживања тражи редовним судским путем. Питање о томе, да ли ће се признати редовна судска надлежност имало је свој начелан карактер из разлога тога: што је по Тријанонском уговору о миру — чл. 231. тач. 1. и под а), као и §§ 5. и 25, додатка уз тај члан — мађарски поверилац био дужан пријавити ова своја потраживања надлежним властима, која би их потом доставила нашем Министарству Правде. Ово би проверило код дужника признају ли та потраживања одн. своја дуговања, и у потврдном случају за тај износ обрачунала би се наша Држава са Мађарском. У случају пак да дужници не признају своје дуговање, мађарски поверилац би добио решење, којим се упућује на спор. И то је по тексту Уговора о миру био искључиви услов, под којим је облигаторни однос могао да се изнесе на суђење пред редовним судом. Мађарски поверилац у овом случају то није урадио. Он је мирно сачекао да прође пуних петнаест година од закључења мира, да Мађарска издејствује одлагање својих репарационих плаћања до године 1944. без изгледа у осталом да их и тада почне вршити, и пошто је између Југославије и Мађарске склопљен споразум о узајамној судској помоћи, он се пријавио са својим прератним тражењем, које дотле никоме није достављао нити га пријављивао. Конвенције, којима је Мађарска добила одлагање свога плаћања и уредила односе који из тога проистичу, нису предвиделе горњи случај изриком, али се из неких одредаба може закључивати, да мађарски поверилац не би имао права на своје тражење. Тако је у чл. 3. Споразума I предвиђено, да за плаћања чији рок стиже пре 1. јануара 1944. (а у та свакако спада и ово прератно потраживање) остају на снази дотадањи прописи из Тријанонског уговора о миру; затим се у Уводу Споразума II изјављује, да се овај аранжман неће моћи тумачити као одрицање права, које југословенским држављанима даје Тријанонски уговор; најзад се у чл. 2. тач. 3. Споразума I предвиђају посебне конвенције о верифицирању и пребијању приватних дугоза између мађар-