Branič

Страна 506

„Б Р А Н И Ч"

Број 8>

данас, најбољег израза у том законодавству, то се он тамо и појављује. Да ли ће исто решење бити усвојено и у другим земљама, питање је времена. Међутим, једно је извесно. Ова три одговора — решења не могу стајати један поред другог^ Они се узајамно искључују, управо, по нашем мишљењу, они се узајамно смењују. Који ће одговор бити дат зависи од околности и прилика а уз то од развијености социјалног осећаја. Сви се ови елементи мењају, до сада, увек и свуда у истом правцу и смислу. Они су једне од степеница по којима друштво корача напред ка своме савршенству. Којом ће брзином ићи и докле ће се стићи, зависи од прилика и времена али зависи и од самих људи.

СУДСКА ПРАКСА Некоји аримери иримене слободног судијског уверења у аракси наших судова. 1. — Окружни суд пресудом Кзп. 622/33. од 17—1—934. је огласио за крива М. М. из С. зато „што је на дан 14 септембра 1933 год. на једном празном плацу Ст. Тод. из Ор. ударио једанпут оштрицом секире по левој страни корена врата пок. Филип М. из Н. и на тај начин теже му повредио лице, скулптуру левог рамена и корен врата са леве стране и> лево плућно крило од чега је пок. Ф. и умро после неколико дана, чиме је себи створио кривицу из § 167 послед. одељ. Кр, Зак." Противу пресуде уложили су ревизију и држав. тужилац и бранилат истичући имеђу осталог повреду формалног закона из § 336 бр. 6. скп. К. С. је пресудом Кре. од 19—V—934 год. уважио једну и другу ревизију и поништио пресуду Окруж. суда са ових разлога: Државни тужилац између осталога истакао је повреду закона из т. 6. § 336. ксп. По оцени ривизионих навода о овој повреди закона из т. 6, § 336 ксп., Касациони Суд је нашао да су основани „јер суд није ценио околности које су претходиле извршењу дела и о њима дао разлога, а наиме, да ли се је оптужени Миленко непозван умешао у расправу коју су водили пок. Маринко и син му Коста са Николом Станојевићем и да ли је нешто после тога оптужени Миленко ударио једним саџаком прив. учесника Косту, — па према овоме и да ли је опт. Миленко доведен у раздраженост својом кривицом или не. Према томе, кад је суд узео да је убиство учињено на мах, био је дужан да да разлоге, са којих налази да је дело учињено на мах у раздраженом стању. Бранилац отпуженог у оправдању своје ревизије такође је између осталог истакао и повреду закона из т, 6 § 336 ксп., по оцени којих навода Касациони Суд је нашао да су основани. Јер суд у разлозима своје пресуде није у смислу § 293 — кпс. навео одређено које је чињенице и из којих разлога узео за доказане или недоказане и који су разлози и побуде руководили суд, при решавању правних питања о околностима које по закону искључују кривицу, или искључују, или укидају или умањују кажњивост оптуженикову. Тако суд није ценио и дао разлоге о стању ствари пре извршења дела, а наиме, да ли оптужени Миленко с обзиром на држање прив. учесника Косте и пок. Маринка пре извршења дела, није ово дело извршио у нужној одбрани § 24 крив. зак. или прекорачењу исте, односно да ли овде не стоји путативна нужна одбрана, те према томе да ли има места примени § 20 крив. зак.