Branič

€>рој 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 507

Сем каведеног постоји противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о казивању оптуженог Миленка пред судом и између 'записника о саслушању оптуженика, јер се из истих записника не види да је оптужени признао да је ово дело извршио тек онда када је изнад његове главе прохујала секира пок. Маринка, те да према томе није био у нужној одбрани — како то суд у разлозиаа своје пресуде наводи." У овом случају дакле, К. С. је констатовао отсуство сваког разлога о чињеницама које чине елеменат дела. дакле оно што је најважније за примену зак. поописа у питању. С друге стране опет суд у разлозима пресуде није одређено навео које је чињенице и зашто узео за доказане а које није, нити је дао разлоге који су га руководили при решавању правних питања. Иако је оптуженик био нападнут, суд није дао разлоге зашто не стоји нужна одбрана или је ову прекорачио, или можда овде постоји само путативна нужна одбрана. — Суд је у место свега просто навео: да „суд није нашао да стоји нужна одбрана из § 24 Кр. Зак. одн. да је оптуженик дело учинио у нужној одбрани, јер и сам оптуженик Миленко аризнаје да је секиром једанлут ударио пок. Маринка тек онда, када је преко његове Мил. главе већ лрешла (прохујала) секира пок. Мар., то у таквом случају опт. Мил. није се налазио у нужној одбрани, јер пок. М. није имао више секире у ру,кама својим, а ово суд није могао извидети ни из исказа осталих сведока, те опт. Мар. (у место Мил.) дакле није био живот у опасности: са истих разлога не може се узети у обзир ни § 24 послед. ст. — прекорачење аужне одбране". Међутим, као што се из пресуде К. С. види опт. М. није нигде иризнао да је ово дело извршио тек онда када је изнад његове главе прохујала секира пок. М., како то Окр. Суд у разлозима пресуде тврди. Налротив опт. М. изјавио је на записнику и код истражног судије и на претресу пред судом: да је пок. М. замахнуо секиром да га удари, али да је он оптуженик предухитрио пок. Мар, и ударио га по левом рамену. Касациони Суд је пресуду Окружног Суда поништио и због ове противречности. Што се тиче навода осталих сведока „из чијих исказа није Суд ово могао извидети", потребно је ради објашњења пресуде К. Суда навести толико, да њих 12 утврђују да је пок. Мар. јурио опт. Мил. са секиром а син пок. Мар. мотком и кад је пок. Мар. замахнуо секиром на опт. Мил., овај је тада ударио пок. Мар. Суд је међутим исказе ових 12 сведока одбацио наводећи за ово као разлог једино то, да „ово суд није могао извидети ни из исказа осталих сведока!" 2. — Окр. Суд у Л. огласио је за крива Вл. Миљ. из В. К. за то, „што је 29 јуна 1931 год. у једној старој кућици — кошари која постоји у његовом дворишту у Вел. Коп. тукао песницама и гњечио коленима по грудима оштећеника Ј. 3. из В. К. и том приликом тешко га повредио по грудима, од којих је повреда према лекарском мишљењу постајала опасност по живот оштећеника Јована, учинивши дело из § 179 ст. 1 К. 3. казнимо по § 25 II од. ст. I Кр. зак.",... У погледу образложења пресуде у питању који су разлози и побуде руководили суд при решавању правних питања о околностима које по закону искључују кривицу, или искључују, укидају или умањују кажњивост оптуженикову, Окр. Суд је навео само оволико: Суд је оптуженику казну одмерио „с обзиром на признање и околност што је у овом случају била нападнута његова — односно његове жене Т. част — § 25 одељак II ст. I Крив. Зак. Суд је оптуженику казну одмерио и ублажио према § 25 одељак II ст. I Кр. Зак. због тога што је оптуженик, затекавши повређеног са смакнутим чакширама код његове жене могао веровати, да је овај, Ј. — нападао на његову жену у намери обљубе, па је и ово дело учинио под тим утисцима и околностима, Ову чињеницу да је оптуженик В. тукао повређеног Ј. у положају •смакнутих чакшира и гаћа потврдили су и сведоци М. Ж. и остали".