Branič

СУДСКА ПРАКСА

529

Овде треба нарочито подвући још и то да су и државни тужилац и Окружни суд у Лесковцу као и призивни суд, нашли да стоји повреда из § 393 т. 2 у в. § 337 т. 3 Зак. о скп. због тога што је Срески суд при изрицању пресуде применио пропис § 44 кз. а да те повреде нема у примени §§ 70 и 71 кз. у исгој пресуди, од истог суда а на коју повреду је Окружни суд морао по службеној дужности пазити. Јер, општи део крив. законика или не важи у целости за кривична дела из Закона о адвокатима, а не може се дозволити такво тумачење § 13 кз. по коме једне одредбе општег дела крив. законика важе и за закон о адвокатима, а друге не. Напослетку ако би се дозволило да се § 13 кз. тумачи онако како га је тумачио Окружни суд у Лесковцу онда би то значило фаворизирање једних криваца нрема другим кривцима. Кривци осуђени због повреде § 120 Зак. о адв. који не би могли платити новчану казну остали би некажњени, јер би се ова казна могла извршити само према имућнијим. Оваква толеранција није дозвсљена у крив. законодавству. 2. Пресудом Окружног суда у Лескоацу повређен је и пропис § 7 Зак. о скп. По § 7 Зак. о скп. уносиће се новчане казне изречене по њему у фонд за подизање казнених завода и т. д. Како се у § 52 Зак. о адв. изрично наглашава да се одредбама Закона о адв. не нарушава право судова да изричу казне по „Закону о поступку о казненим стварима" то судови морају у свим кривнчним сгварима по закону о адв. да се држе прописа Закона о судском крив. поступку. То значи да ће се и § 7 Зак. о адв. по изричном наређењу § 52 Зак. о адв. увек морати прнмењивати, кад год се по Закону о адвокатима у ствари изрече новчана казна Другим речима кад год се у овим случајевима изрекне новчана казна, суд ће исту морати изрећи у корист поменутог фонда. Новчана казна по кривичним стварима из Закона о адв. не би се изрицала у корист фонда за подизање казнених завода и т. д. само онда када би Закон о адв. изрично наређивао њено изрицање у корист неког другог фонда, као што је то на пр. учинио Закон о шумама, по чијем § 168 се новчана казна изриче у корист фонда за мошумљавање. Из изложеног се види да Окружни суд у Лесковцу није правилно поступио кад је у пресуди као призивни суд, изрекао да се новчана казна изречена по § 120 Зак. о скп. не може досудити у корист фонда, већ само у корист државне касе. Оваквж његовом одлуком повређен је пропис § 42 кз. који регулише исту материју као и § 7 Зак. о скп. Како је пресуду изрекао Срески суд, као кривичнн суд држећи се наређења § 7 Зак. о скп. то налазим да је он правилно поступио кад је изричући новчану казну по § 120 Зак. о адв. исту досудио у корист фонда из § 42 кз. и § 7 Зак. о скн. Предлажем зато да Касаииони суд изволи у смислу § 357 Зак. о скп. по одржаном јавном претресу пресудом изрећи да је пресудом Окружног суда у Лесковцу повређен материјални закон у пропису §§ 42 и 44 кз. и формални закон у пропису § 7 Зак. о скп." Касациони суд у Београду пресудом својсм од 25 јула 1935 год. Кру 784 уважио је захтев за заштиту закона, јер је пресудом Окружног суда у Лесковцу од 22 марта 1935 год. Кпр. 186 повређен закон у прописима §§ 42 и 44 кз. са разлога: „У колико у специјалним кривичним законима није предвиђен који случај онда се он има да подведе под онште прописе кривичног закона. То је смисао § 13 кз. У закону о адв. као специјалном закону, није предвиђено у корист кога фонда уносиће се новчане казне изречене по томе закону нити је предвиђено шта ће бити ако се та новчана казна не може да изврши. Када у томе закону закону о адвокатима као специјалном нема прописа који предвиђају те материје онда се у таквом случају има да примене општи прописи кривичног закона, а то су пропис § 42 кз. који предвиђа у корист кога се фондз изриче новчана казна и пропис § 44 кз. који предвиђа како ће се поступити кад се новчана казна не може да наплати. Наведеном пресудом Окружног суда у Лесковцу новчана казна у дин. 300 није изречена у корист фонда из § 42 кз. већ у корист државне касе, а тако исто није предвиђено шта има да се учини у случају да се та новчана казна не може да плати, што је противно пропису § 44 кз.