Branič

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЂА

569

систематици кривичнога права значи у томе погледу једанминус према бипартидији. Дакако то само по себи не би могло бити довољан разлог, да се на усаоји трипартицију насупрот бипартицији, која збиља има у себи доста и то осетљивих празнина. А ако је потребно успут рећи нешто и о приоритету трипартиције, на који полажу право Фери, Ланца, Живановић (па чак и неки други) ми налазимо ипак, да је трипартицију као систем до крајњих њених консеквенца први израдио Др. Живановић, што нам је утолико милије констатовати, јер се овде ради о једном професору нашега универзитета. II). Као што је и по себи разумљиво и како смо то већ раније рекли, аутор је морао у првом реду да се позабави са трипартицијом у односу према бипартицији с обзиром на начин, на који је решио да расправља о постављеном проблему. При томе одмах пада у очи једно: аутор је дословно усвојио гледишта Др. Живановића, па што више није нашао за потребно ни да баци један критички поглед на бипартицију и трипартицију, тако да би барем имали осећај, да је аутор пригрлио трипартицију са свима разлозима свога учитеља свесно, другим речима речено са пуном спознајом, да је тај нови систем кривичнога права збиља бољи од бипартиције. Осим тога његове иапомене о трипартицији су разасуте по целоме делу, а то није смело бити у овоме -случају, ако је хтео да му само дело буде прегледније. Ми смо већ казали, да се трипартиција не може ни у којем случају назвати неким опште усво.јеним системом. Истина идеје трипартиције усвајане су од појединих писаца кривичнога права, али је све то ипак до данас остала једна више, мање спорадична појава, а далеко је и од тога, да би се ради тога цели низ писаца ■кривичкога права могао назвати присталицама трипартиције. Коначно како се ни у странсј, а ни у нашој литератури кривичнога права није много писало о трипартицији, аутор је свакако требао искористити ту прилику, да се њоме мало више поза■бави и да је оцени на мало самосталнији начин него што је он то учинио. Али не само трипартицију као такову него и цели низ дру■гих проблема усвојио је аутор у целости према мишљењу и разлагањима Др. Живановића, и то усвојио као неку догму, на коју се уопште ни не сме критички погледати. Тако н. пр. појам противправности он узима дословно од свога учитеља и у целости се индентификује са његовим мишљењем (стр. 93.) (8) Исто тако у питању каузалитета он без даљега усваја теорију Др. Живановића, за коју смо ми већ раније у једном своме чланку показали, да је погрешна и да се не да одржати у кривичном праву. (9) А у сваком случају, када је аутор и сам видео, да се непрестано мора дотицати Буријеве теорије каузалитета, онда најмање што је морао учинити било је то, да макар у кратким потезима прикаже ту теорију са својим критичким примедбама, кад већ

8 ) Др. Живанбвџћ, Основи, О. Д. § 23. 9 ) Др. Кулаш, Принцип каузалитета у кризичном праву, Бранич, бр. 7—8 1934. год.