Branič

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЋА 571

љано ни у нашој ни у страној кривично правној литератури и сваки онај, који би хтео било који кривично правни проблем третирати са гледишта трипартиције морао би првенствено да се упусти у оцену саме трипартиције као новога система кривичнога права. Аутор нам није казао ни то, а можда ни сам није осетио, да проучавање извесних проблема кривичнога права са гледишта трипартиције није уопште ни потребно, јер баш са гледишта трипартиције и њенога чисто објективнога сватања кривичнога дела ти проблеми заправо и нису више проблеми. Овамо у првом реду свакако спада проблем акцесорне природе саучешћа, којим се бави аутор. Као што је то већ напоменуто бипартитни систем разликује код т. зв. бића кривичног дела (Та1ћеб1апс1) објективну страну истога т. ј. вањску манифестацију и субјективну страну т. ј. нутарњу страну, виност. У трипартицији са њеним чисто објективним сватањем кривичнога дела биће је само објективно, док би субјективно т. ј. виност било саставни део другога основнога појма кривичнога права-кривца. Сликовито приказано то би изгледало овако: ако А, који је неурачунљив удари Б и овогз усмрти, по општој теорији не би овде постојало кривично дело, јер му мањка један од елемената, а то је виност на страни извршиоца, док би по трипартицији постојало кривично дело само не би било кривца. У случајевима саучешћа ова је околност веома важна утолико, што се по општој теорији, када би се повукле све консеквенце, не би могао ни саучесник казнити у конкретном случају ако је саучешће акцесорне природе, јер када нема кривичкога дела не може бити ни саучешћа, које би било везано за то дело (као кривично. Како у пракси није било могуће да такова деловања саучесника остану некажњена позитивни законици су и у тим случајевима одређивали казне за извршиоцесаучеснике. Услед тога морала је и општа теорија тражити излаз из те незгодне ситуације, па је Лист покушао са конструкцијом саучешћа као једне форме кривичнога дела. Други су покушали решити то питање уносећи појам о прекиду узрочне везе и интелектуалном извршиоцу, неки опет сматрајући да је саучешће самостално кривично дело (Гец, Фојницки, Николадони). Али ако се из појма кривичнога дела избаци виност, ако се оно дакле свати са чисто објективнсга гледишта, како то чини трипартиција онда ни питање акцесорне природе саучешћа неће више бити никакав проблем. Јер чим је из кривичнога дела уклоњена виност као један од елемеиата кривичнога дела, онда је тиме уклоњена и она запрека, која је задавала бригу општој теорији, тако да елиминисањем виности из појма кривичнога дела акцесорна природа саучешћа више није била никакав проблем. Види се дакле, да код трипартиције није проблем у акцесорној природи саучешћа него у питању сватања кривичнога дела са чисто објективнога гледишта, па када смо се једном решили, да појам кривичнога дела сватимо чисто објективно, онда питање акцесорне природе саучешћа не задаје никакву бригу, а најмање да тражи расправљање тога питања целу једну студију. Др. Живановић у својим делима је довољно расправио проблем акцесорне природе саучешћа са гледишта трипартиције и њенога чисто