Branič
г
САОПШТЕЊЕ
489
за учиниоца прописао казну. Сваки закон па и закон о адвокатима донесен је у општем интересу консолидовања и правилног функционисања државног и друштвеног поретка. Законодавац је имао несумњиву намеру, да путем прописа § 120 Зак. о адвокатима онемогући штетан рад извесног реда несавесних људи, нарочито нестручних људи, али је, нажалост, пракса показала, да мере које је он употребио, нису довољно ефикасне. Неефикасност тих мера појављује се из два разлога. У првом реду судови рђаво тумаче овај законски пропис и не схватају у довољној мери његов дух и његову тенденцију. Има фрапантних примера.где су судови прекидали истраге и ако је Комора уз тужбу подносила као доказ својеручно потписано писмо испод штампаног текста опомене дужнику да плати дуг, иако се из дотичног писма најјасније види, да пискарач има штампане формуларе, штампану фирму на формулару, ознаку где му се налази канцеларија, број телефона итд., што све скупа значи, да се он послом надри-писарења бави посведневно у виду заната за награду. Судови налазе, да такве исправе нису исправе у смислу §-а 120 Зак. о адвокатима и прекидају истраге. У другом реду, судови тужбе против пискарача не сматрају важним, те по њима веома лежерно раде. Ова Комора је до сада поднела разним судовима 415 тужби против пискарача, али од тога броја рад је окончан по 170 тужби. Пискарачи су већ осетили, да се Комора интересује за њихов незаконити рад, па се довијају на све могуће начине, да при раду не оставе никакве трагове, који би могли да послуже као докази противу њих. Набављају писаће машине, диктирају странци у перо, итд. Код оваквог стања ствзри лако је замислити, колико ће Комора имати успеха у сузбијању штетног рада пискарача. Настаће, ако већ није ту, време, када ниједан пискарач неће моћи бити осуђен а чиниће свакодневно кривично дело, које је по закону кажњиво. Овакав парадокс у законодавству не сме да остане и лек треба што пре пронаћи. Државне власти не треба својим пасивним држањем да помажу криминалан рад извесних лица, управо, оне то не смеју да чине, боље, не би смеле да чине, али пискарачи ипак раде на све стране. Државне власти нису аутомати, већ органи, који, примењујући позитивне законске прописе на поједине конкретне случајеве, морају у границама исправно схваћених интереса државне политике да изналазе начине, да се спречава изигравање законских прописа, који то својом нејасном стилизацијом дозвољавају. Законодавац није никад доносио прописе са знањем да ће исти бити у пракси изигравани. ЦЈто се понеки прописи ипак у пракси изигравају, крива је динамика животних и правних односа у друштву или неуочавање могућности да ће ти прописи бити изигравани. Било овако или онако, сигурно је, да државне власти не смеју толерирати вршење криминала, које оне могу да спрече. Комора има част да се обрати Господину Министру с молбом, да путем расписа изволи позвати све судове на територији Београдског Апелационог Суда, а ако је потребно — што ће свакако бити случај — и на територији целе државе, да свим срествима превентивне природе спрече штетни и незаконити рад пискарача. Комори је част исто тако замолити Господина Миннстра, да јој, у случају да нађе за опортуно да по овој претставци ништа не предузима, стави до знања који разлози томе стоје на путу, да Комора не би често и узалудно подносила овакве претставке. Како Комора схвата природу своје функције њој несумњиво припада право да буде обавештена о могућности предузимања мера према њеном тражењу, које претставља испуњење једног од њених задатака Законом о адвокатима прописаних. Ова Комора жели да зна, јер треба својим члановима, којима по закону дугује заштиту, да објасни зашто их од недозвољеног рада пискарача не може да заштити и то у толико пре, што адвокати сносе све државне и самоуправне дажбине. које су у данашње време неиздржљиве, док пискарачи ником ништа не плаћају.
Секретар, Драгомир Ивковиђ.
Претседник, Владимир Св, Симић.