Branič

492

„Б Р А Н И Ч"

подношење. Ако би смо бланко-чек ипак задржали, рок за иопуњење морао би бити врло кратак или би требало одредити, да и бланко-чек мора бити датиран: тиме би рок за иопуњење био ограничен роком за подношење. 2) Да ли је потребно да се користимо резервом из чл. 7 Анекса II и да унесемо у нацрт Чековног закона одредбу, да се чек, која је снабдевен клаузулом „не преносив", може исплатити само имаоцу, који га је са овом клаузулол примио, како је то учињено у чл. 41 румунског закона (слично чл. 43 Итал. закона)? Делегат наше Државе на конференцији стручњака Мале Антанте изјавио је да одредбе о „не преносивом" чеку не протизрече Конвенцији о Унифицираном Чековном закону, алн наш нацрт новог Чековног закона није се послужио резервом из чл. 7 Анекса II, јер је код нас та врста чека непозната. Њоме се не служе ни многе друге државе, бар нису пријавиле Ову резерву. Ако би таква врста чека која спречава чак и обично устунање чековне тражбине, била примљена, одредба би морала бити сагласна са резервом из чл. 7 Анекса II сће^иез рауаћ1еб виг воп ЈеггКоЈге) и јасно изражавати идеју резерве. 3) Да ли је потребно да се у нацрт новог Чековног закона унесе одредба о путничком-туристичком чеку, која је унета у чл. 41 Румунског закона (слично чл. 44 Итал. Чеков. закона), на име трасант може исплату чека условити тиме, да у тренутку подношења на исправи постоји други истоветни потпис корисника {путнички чек-сће^ие <1е Уоуз§е). Италијански закон каже: „да на исправи постоји двострук истоветни потпис ремитента ргепсШоге-а55е§по {игЈбИсо)". Делегат наше Државе изјавио је да он сумња, да ли ова врста чека у опште одговара Конвенцији, јер прописује нешто (дупли потпис) што Унифицирани Чековни закон не познаје, а не постоји за такву одредбу ни овлашћење у резервама Анекса II. Ако такав чек добро фукционише у другим земљама, да ли је у интересу наше привреде, а специјално туристичког промета, да такву одредбу унесемо у нацрт нашег новог ЧеКовног закона? 4) Да ли је потребно да прихватимо установу циркуларног чека, који су унеле у своје законе Румунија (чл. 79-83) и Италија (чл. 82—86)? Можда би за нашу Државу где се у последње време развија туристички промет, ова врста чека добро послужила? Одредбо о циркуларном чеку могле би наћи основа у резерви из чл. 30 Анекса II. 5) Да ли је потребно да се користимо резервом из чл. 30 Анекса II, на име, да се посебне врсте чекова (цоштански чекови, чекови Народне банке и других јавних кредитнпх завода) изузму сасвим или делимично од Наређења општих чековних закона? Италија у свом новом Чековном закону (чл. 87-114) донела је Наређења у погледу таквих специјалних исправа, а п Грчка је изјавила да ће се користити помеНутом резервом. Министарству правде част је молити Вас, да на постављена питања изволите доставити Ваш одговор-мишљење у што скоријем времену, а најдаље до 20 децембра ове године. По наредби Министра правде, Начелник, Ташнер. Адвокатска Комора Бр. 2519 — 23 децембра 1935 год. Београд. Минисшарсшву Правде, — Београд. У одговору на акт Министарства од 2 децембра 1935 год., Бр. 121483 у стзари изједначења Меничног и Чековног Закона, Адвокатској Комори у Београду част је дати следећи одговор на постављена питања: /. У иогледу одредаба Меничног закона. 1.) Мишл,ења смо да би у нацрт § 10 Меничног Закона, требало унети двастава који су унетп у чл 12 Румунског Меничног Закона, а који се односе на застарелост бланко чека. Из чисто процесуалних разлога, код нас је бланко меница много више у саобраћају но што је то случај и у земљама са много развијенијом привредом. Многобројност бланко меница, и лакоћа којом се такве менице код нас дају, захтевају,