Branič

САОПШТЕЊЕ

493

да се о тим меницама води више рачуна, и ми сматрамо, да је од опште користи да се такве менице у погледу застарелости изједначе са исправним меницама. Тешкоћа на коју је наш делегат указао, у погледу на доказивање датума издања бланко менице, данас више не постоји, с обзиром, да се по новом г.п.п. датум издања може свима доказним сретствима доказивати. 2.) Нема никакве нарочите потребе, да наша држава унесе у свој закон одредбе сличне одредби чл. 23 Румунског Меничног Закона, о уступљењу менице. Код нас у пракси није било никаквих тешкоћа у погледу на пренос меничних права уступљењем, било да је то уступљење иаступило индосаментом после протеста, или по истеку рока за протест, било да је уступљење извршено засебннм током пре или после доспелости менице. У пракси оваквих уступљења било је често код продаје меничних потраживања стечајних маса, и није познат случај, да су оваква уступљења изазвала ма какве тешкоће. Тачна је примедба нашега делегата, да је сумњиво, да ли поверилац по оваквим уступљеним меницама може тражити платни налог. Само, то питање не спада у менично већ у процесуално право. Ми мислимо, да би проширењем важности и адаптацијом § 624 гр.п.п. и на меничне и чековне спорове, свака сумња у том погледу могла да се отклони. 3.) Не сматрамо, да би било цеЛисходно да се у одредбе §§ 48 и 49 нацрта Меничног закона уноси одредба о провизији. Код нас законски интерес износи 6% па је сасвим умесно да се каматна стопа за менични регрес изједначи са законском каматом. Право на провизију имало би свога оправдања само у случају, када је поверилац банка. Међутим код нас већина банака ужива повластицу да може у есконтној листи утврдити камату, и банке се том повластицом обилно служе, тако, да нема никаквог разлога да им се поред права на уговарање интереса по већој стопи од оне предвиђене у закону да још и право на наплату провизије. 4.) Не би требало уносити у наш закон одредбе, којима се уређује уступање тражбине, која нз продаје робе произлази против трасата. Оваква одредба имала би једино за циљ, да мобилише потраживање инсолвентног трасанта, а ради спречавања да ово потраживање уђе у евентуалну стечајну масу трасантову. Уосталом, таква одредба била би у противности са системом новог меничног законодавства по коме покриће није више битни састојак меничног уговора. 5.) Мислимо да би наша држава требала да се користи резервом из чл. 9 Анекса II и да задржи одредбу данашњу § 43 садањег меничног закона, по којој се протест може подићи на дан плаћања или једног од два следујућа радна дана. У пракси ова могућност да се протест подиже за два дана по исгеку рока, дала је врло добре резултате. Један велики број меница које би иначе отишле на протест, и по којима би се изродио спор благодарећи овој одредби, регулисане су без протеста. Била би велика штета, када би се ова мала бенефиција дата дужницима укинула, а у ствари ништа се тиме не би добило. II. У погледу одредаба Чековног закона. 1.) Мишљења смо, да не треба усвојити одредбе о бланко чеку. У ствари бланко чек има једино за сврху стварање обавезе, са меничном односно чековном строгошћу, а без плаћања меничне таксе. Бланко чек као и постдатирани чек, у ствари замењује сопствену меницу, а међутим на чек се плаћа такса од 0,50 цин. без обзира на вредност, док се на сопствену меницу плаћа такса као и на вучену меницу. 2.) Сматрамо да би било целисходно, да се и наша држава користи резервом из чл. 7 Анекса II и у нацрту новог Чековног закона предвиди одредбе о непреносивом чеку. Због лаке преносивости чека, исти код нас још није одомаћен, јер се свет боји губитка и крађа чекова. Отварањем непреносивих чекова, постепено би се створило и поверење у чек, и овај би се више појављивао у саобраћају. 3.) С обзиром на врло развијени туристички саобраћај код нас, и с обзиром на одличне резултате које је употреба туристичког чека дала удругим земљама, сматримо да би било добро да се и код нас уведе путничко-туристички чек, 4.) Корисио би било да се и код нас уведе циркуларни чек, који је нарочито у Италији врло много у употреби и где је његова употреба дала одличне резултате. Међутим, сматрамо, да услови за стварање циркуларног чека, код нас, с обзиром на стање банкарства, за сада не постоје. 5.) Сматрамо, да би било врло штетно, да се прописи о поштанским чековима, и чековима јавних кредитних установа изузму од наређења општег чековног закона.