Branič

182

,Б Р А Н И Ч*

IV. Аисолутна независност, у аринципу, између иеналне и цивилне одговорности. — Садашње стање би било пети стадиум еволуције. Данас су грађанска и кривична одговорност не само различите, већ између њих влада, у ириндипу, потпуна независност. Ова самосталност двеју одговорности у питању јесте резултат факта што се кривична одговорност битно заснива, §го850 тос1о, на идеји заштите друштва, те се, према томе, она врло јасно разликује од грађанске одговорности. Марсел Лаборд Лакост је то лепо уочио изражавајући се овако: „Док кривична одговорност проистиче у правој линији из идеје социјалне заштите, грађанска одговорност проистиче у правој линији из идеје социјалне заштите, грађанска одговорност тежи, у неку руку, једном много материјализованијем циљу: интегралној реституцији, у корист једног лица, онога што му је незаконито одузето.( 5 ) Анри Каиитан то такође врло јасно подвлачи. „Цивилни деликт мора бити пажљиво разликован од пеналног деликта. Речи цивилни деликт подразумевају какву било човечију погрешку, која производи другоме штету.У пеналној материји, реч деликт, схваћена у свом ширем смислу као синоним кривичног дела, служи за разликовање свих људских репримираних аката, што ће рећи санкционисаних казном од кривичних закона" ( 6 ). Луј Жосеран је такође прецизан пишући: „Између ова два појма ( 7 ) разликовање је јасно решено" ( 8 ). И доиста, ако се проучавају ове две врсте одговорности може се констатовати следеће: Најпре, да пенални деликт, 1а1о зепзи, доводи у присуство кривца, с једне, и друштво, с друге стране, док цивилни деликт ставља једног према другом извршиоца деликта и његову жртву. После тога, да санкција није иста код цивилног и пеналног деликта. „Казнено право тежи да казни кривца, намећући деликвенту као санкцију казну (и мере безбедности). Грађанско право жели да осигура само репарацију претрпљене штете" ( 9 ). „С једне стране, репресивне мере (лишење слободе, новчана казна и тд.), с друге стране, накнађујуће мере (репарација штете) ( 10 ). Према томе, у основи, када се ради о грађанској одговорности, тиче се само тога да се претрпљена штета пребаци са жртвине имовине на ону која припада извршиоцу деликтне чињенице. Најзад, да је категорија цивилних деликата много схватљивија него ли што је она група коју сачињавају пенални деликти. Саобразно члану 1382 Наполеоновога кодекса, сматра се као цивилни деликт макоја људска радња, која причињава штету другоме, и даје право жртви да тражи накнаду претрпљене штете. Међутим, потпуно је обрнуто када је реч о пеналним деликтима.

Е ) Видети: Магсе1 ^авогде-Г^асобк, Ое 1а гезропвађИНе репа1е с1ап$ зез гаррог1з а^ес 1а гезропзаМШе ст1е е1 1а гезропзаМШе тога1е. Еуо1и1тп сЈез ј(Зеез еп Ргапсе аи XIX зјес1е, 1ћезе, ВогсЈеаих, 1918, ра§е 178. 6 ) Видети: СоНп е( СарНап!, ор. сН., 8 ете еЈШоп, ауес 1е сопсоигз <3е ЈиНо1 <3е 1а МогапсНеге, N0. 178,ра§еб 163. 7 ) т. ј. између цивилног и пеналног деликта. 9 ) Видети: 1.0шб Јозбегапс!, Соигз &1етепШге (1е АгоИсШ1 розШЈ /гап^аГз, Тоте II, N0 176, ра§е 161. 9 ) Видети: СоНп, СарИап! е! МогапсНбге, ор. е1 1ос. сИ. 10 ) Видети: Јоббегапс!, ор. е1. 1ос. сИ.