Branič

ОДНОС ИЗМЕЂУ ГРАЂАНСКЕ И КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ 183

Правило 1Ми11а роепа зше 1е§е јесте примордијално, а према њему једна радња, а и нерадња ако постоји обавеза на извршење, сачишава кривично дело једино под условом, ако је та радња предвиђена и санкционисана кривичним законима. То је разлог због којега су цивилни деликти и чешћи и многобројнији. Међутим, потребно је нагласити да овај општи карактер цивилнога делика нема ту природу одувек и да још данас није свуда распрострањен. Само савремено европско-континентално право има то својство. Цитираћемо у томе смислу следећи пасус францускога професора Ренеа Демога: „Француска теорија цивилног деликта је много шира од оне пеналнога деликта, и чак и од оне енглеске и римске теорије цивилнога деликта. Док у оним првима постоје деликти само у ограниченим случајевима, означеним текстовима, напротив француски Грађански законик даје једну општу теорију. Без икаквог текста, чим су задовољени извесни општи елементи, има цивилног делика". ("). Према томе, остаје утврђено да су пенална и цивилна одговорност различити и, у неку руку, опречни појмови. Из њиховог различитог карактера произлазе две главне последице. а) С једне стране, аенална одговорност може постојати без цивилне одговорности. — Да видимо прво разлоге тога, а потом случајеве који се појављују. 1. Пенална одговорност жели само да заштити друштво од индивидуалних манифестација које су опасне за мир, ред, одржање и напредак друштва. Које се пак акције сматрају опасним по друштво предвиђено је у кривичним законима, да би од њих, ако би устребало, биле и репримиране. Међутим, скоро је очевидно да постоје прекршаји пеналнога закона који не проузрокује штету ниједном појединцу. Стога би било погрешно мислити да свакога пута, када која особа одговара кривично, да мора неопходно да постоји и грађанска тужба за накнаду штете. 2. У природи је ствари да има кривичних прекршаја који никоме не проузрокују штету. 1° Такав би био случај иступа због иретеране брзине аутомобила. Очигледно је толико да нема потребе подвлачити, да ако извршилац кривичног дела преврне некога или оштети штогод претераном брзином, биће истовремено и грађанске и кривичне одговорности. Али је исто тако јасно, да свака претерана брзина не мора да произведе сличне последице, тако да ће постојати само кривична одговорност. Такав је случај и са просјачењем, или другим истуаима. 2° Само, не треба замишљати да је ова ситуација могућа само у случајевима иступа. Она се може појавити када би се радило о преступима, или чак и злочинама. Примера ради поменимо ловачке преступе, покушај убиства који није произвео жељену последицу, промашујући циљ, итд. 3° Најзад, могуће је да неко изврши кривично дело квалификовано као злочин и да га суд осуди на затвор, робију или чак смртну казну, али самим тим не мора да буде и накнаде штете.

II) Видети: Кепе Оето§ие, ТгаИе с!еа одН§аИопз еп §6пега1, Тоте III, Раш, 1923, N0 220, ра^еб 258 е! 259.