Branič

СУДСКА ПРАКСА

191

уверењима, стање здравља осигураника било се погоршало, па с тога његова маса није стекла право на исплату осигуране суме. Касациони суд оснажио је ову пресуду. Тих. Ивановић секретар Касационог суда у Београду. Неоцржавање арвог рочишта ао § 571 грађ. аарн. аосаг., није разлог да иризивни суд ио службеној дужности укида иресуду ирвог суда. (Закључак Касационог суда у Београду од 22 децембра 1936 год. Рек. 747). У правној ствари В. Ј. противу Р. Т. и државе, ради уништаја јавне продаје непокретног имања, Окружни суд за град Београд, пресудом од 8 маја 1936 год. јавну продају непокретног имања В. Ј. огласио је за снажну. Апелациони суд у Београду решавајући по призиву тужиоца, закључком од 22 октобра 1936 год. Пл. 1163/36, по званичној дужности, укинуо је пресуду Окружног суда, са разлога: „Испитујући списе у см. § 564 и 565 тач. 7 гр.п.п. Апелациони суд је нашао: да је окружни суд по примедбама Апелационог суда од 12 марта 1936 год. Р.Бр. 796 да се спор око уништења јавне продаје има расправити по новом парничном поступку, био дужан да цео поступак обави по одредбама новог парничног поступка, наиме, да у смислу § 334 у в. § 325 гр.п.п. одреди прво рочиште и тиме да могућности странкама да расправљају пред судом у смислу важећих законских прописа', а не да, без обнављања поступка проведеног по сгаром грађ. суд. поступку, донесе само пресуду по новом поступку. Како је тиме створен разлог за ништавост из § 571 т. 4. гр.п.п. то Апелациони суд у смислу §§ 565 т. 7. у в. § 571 т. 4. гр.п.п. и укида пресуду као и поступак који јој је претходио. Сем тога први суд требао је на овај спор применити прописе зак. о судским таксама, пошто је тужба поднета кад је овај закон ступио на снагу. Како се оваквом одлуком Апелационог суда заказана призивна расправа од 23 октобра 1936 год. појављује непотребном, то је суд и донео одлуку да се иста не одржи, о чему су странке благовремено извештене. Поступак по овом закључку наставити по правоснажности овог закључка§ 613 тач. 3 гр.п.п." Касациони суд у Београду, закључком од 22 децембра 1936 год. Рек. 747/36, уважио је рекурс туженика и укинуо закључак призивног суда, са разлога: „Испитујући закључак призивног суда у смислу § 620 гр.п.п. поводом рекурса туженика Касациони суд је нашао, да је рекурс туженика основан у колико се њиме напада закључак призивног суда због погрешне примене § 325 гр.п.п. а на име: кад је призивни суд раније својим примедбама Р.Бр. 796 од 12 марта 1936 год. упутио првостепени суд, да тужбени захтев има расправити у редовној грађанској парници по одредбама новог грађ. парничног поступка, пошто је тужба поднета после 1 јануара 1934 год. а тужи се поред извршиоца продаје и надметач, и кад је први суд пропуштајући, да одреди претходно по тужби дан за прво рочиште одмах одредио усмену расправу за расправу по главној ствари, онда призивни суд није могао укидати пресуду првогасуда само с тог разлога, што није одржано претходно прво рочиште. Овако Касациони суд налази зато, што противу пресуде првога суда није изјавио правни лек-призив туженик, који би могао на том првом рочишту пстицати приговоре — § 334 гр.п.п. у чију корист претежно се одређује ово прво рочиште ради расправе о приговорима, којим би он могао да оконча спор између себе и тужиоца. Ово у толико пре, што туженик те приговоре из § 334 гр.п.п. није истакао ни на усменој расправи нити их истиче у току поступка по правним лековима, и ако је већина тих приговора такве природе да претпоставља разлог за ништавост прве и призивне пресуде — § 571 гр.п.п. Неодржавање пак нрвог рочишта по § 571 гр.п.п. не сачињава разлог за нишгавост пресуде првог суда, да би призивни суд могао по службеној дужности да укида ту пресуду као што је то учинио у конкретном случају. Рекурсни наводи: да се о тужбеном захтеву има судити по закону о поступку суд. у грађ. парницама од 1865 год. неумесни су, јер кад се уништај јавне продаје тражи поред осталог и противу надметача — § 501 т. 2. гр. суд. пост. онда се има поступити као у редовној парници — § 505 гр. суд. пост. тј. поступак се има провести по одредбама новог закона о суд. пост. у грађ. парницама од 1929 год. само што се уредност такве продаје има ценити по одредбама главе XVIII