Branič

192

,Б Р А Н И Ч"

и делимично главе XIX грађ. суд. пост. као што је то правилно нашао призивни суд а са њиме и првостепени суд. Стога је Касациони суд само делимично уважио рекурс туженика и на основу § 620 гр.п.п. укинуо закључак призивног суда, наложивши му о главној ствари, а по призиву тужиоца донесе одлуку." Исшицању ириговора о недоиушшеносши редовног аравног ауша, због засшарелосши шужбеног захшева, ио § 40 гр.и.и., има месша само онда, ако за суђење сапрне иравне сшвари у опшше не би била надлежна ниједна домаћа власш или редован суд. (Пресуда II већа Касационог суда у Београду од 27 августа 1936 год. Рев. 587). У правној ствари тужиоца Фирме Ајзен из Беча противу туженика С. Ј. ради друга, Срески суд за град Београд пресудом због изостанка од 27 октобра 1934 год. П. 5167/34 осудио је туженика на плаћање тужбеног захтева тужиоцу. По призиву туженика, Окружни суд за град Београд, пресудом од 24 децембра 1935 год. Пл. 447/35 потврдио је пресуду Среског суда, са разлога: „Испитујући побијану пресуду у гоаницама призивних предлога и призивних разлога § 566 г.п.п. а пазећи по службеној дужности да ли у побијаној пресуди и поступку Првостепеног суда има какве ништавости — § 558 г.п.п. призивни суд је нашао: Да су призивни наводи неумесни и неосновани, а побијана пресуда у свему правилва и на закону основана те се као таква има и потврдити са разлога изложених у истој. По § 576 г.п.п. на расправи пред призивним судом не сме се никакав нов доказ истаћи или пак нов захтев који није био изнет пред првимсудом. Какотуженик није био присутан првој расправи пред среским судом, а није себи послао заступника, то је првостепени суд правилно поступио узевши као тачне све наводе тужилачке стране, у толико пре што исти нису ни са чим побијани." По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 17 августа 1936 год. Рев. 587 потврдио је пресуду Окружног суда, са разлога: „Испитујући пресуду призивног суда у смислу § 598 гр.п.п. поводом ревизије, туженика Касациони суд је нашао: Туженик у свом ревизијском писмену као ревизијски разлог истиче ништавност пресуде т. 1 § 597 г.п.п. наводећи, да у овом случају није био допуштен редован правни пут, јер је застарелошћу тужбеног захтева угашено право тужиочево на тужбу противу туженика. Ценећи ова) ревизијски разлог Касацаони суд је нашао, да је неоснован, јер по § 40 г.п.п. истицању тога приговора има места само онда, ако би била у питању таква правна ствар, за чије суђење у опште не би била надлежна ниједна домаћа власт, или не би били надлежни редовни судови, а овде тај случај није. Сем тога сам приговор застарелости неоснован је по томе, што је истакнут тек у призиву, а по § 576 г.п.п. у призивном поступку не могу се износити нови захтеви и нови приговори." Јован Д. Смиљанић секретар Касационог суда у Београду. Ако је иресуда аризивног суда делимично пошврђујућа, онда је доиуштена ревизија арошиву ње само у иогледу иоеиначујукег дела, ако вредносш сиопа не прелази 5000.— дин. — § 596 од. III грпп. (Закључак Касационог суда у Београду, Рев. 1353/36 од 9-Х1-1936 год.). Тужиља је тужбом тражила накнаду штете зато што је њена кћи увече у радњи туженика упала у подрум тужеников, услед непажње туженикове и тиме добила теже повреде по телу. Тражила је накнаду по умерењу суда. Првостепени суд је досудио тужиљи 2000 дин. на име накнаде штете, нашавши да је туженик одговоран за ову непажњу, што је пропустио да затвори капак на отвору за подрум. По призивима тужиље и туженика Београдски Апелациони суд пресудом својом Пл. 557/36 уважио је призив тужиље и пресуду Окружног суда преиначио досудивши 4000.— дин. на име накнаде, а призив туженика није уважио. Призив туженика напацао је пресуду првога суда у самој основи, наводећи да до њега нема грађанско-правне одговорности, пошто је радња довољно била осветљена и сама кћи тужиљина била је упозорена на отвор.