Branič

П Р И К А 3 И

197

вично -правна наука, помоћне науке кривичном праву, веза кривичног права са другим правима, кривично-правне теорије, основни правци у савременој кривично -правној науци), историју кривичног права и одлике, тумачења и границе важења кривичног права, у временском, просторном и личном погледу. У друга четири поглавља писац је изучио кривично дело са битним обележјима бићакривичног дела и кривца у вези са појмом виности (о виности у опште, умишљају, заблуди, нехату, нарочитим случајевима виности због стицаја умишљаја и нехата, способности за урачунљивост — виност и стање нужде). Затим је изложио правне последице кривичвог дела (санкције за пунолетне учиниоце, за старије малолетнике за млађе малолетнике и децу, за учиниоце — за осуђенике због дела извршених за време издржавања осуде). Последње поглавље садржи прописе о стииају више кривичних дела, о одмеравзњу казне, о застарелости и помиловању, 0 предиогу, приватној тужби и одобрењу за гоњење и о повраћају права и поништају осуде (рехабилитација). Карактеристика је овог дела краткоћа, јасност, прегледност. Појмовима су дата законска, а где је било потребно, и научна обележја и дефиниције, са напором да се кривична наука учини приступачном што ширим народним слојевима, па је с тога избегну-то све оно што би било спорно. Зато у очекивању других књига у којима би био изложен посебни део кривичног права, ми поздрављамо појаву ове књиге и препоручујемо је нашим читаоцима. Др. Бертолд А]знер и Др. Млацен Пливерић, професори Свеучилишта у Загребу: Мишљења о предоснови Грађанског законика за Краљевину Југославију. Издање Правничког друштва у Загребу стр. 629. (Латиницом). Предоснова Грађанског законика предмет је документованих студија и примедаба многих правничких институција, удружења, комора, судова, универзитета и посебних написа г.г. Чеде МарковиЋа, Лазе Урошевића, Др. Мауровића, Др. Драг. Аранђеловића, Др Мишна Бартоша и многих других. Благодарећи Правничком друштву у Загребу изашло је за сада најпотпуније правно мишљење о предоснови Грађанског законика припремљено од стране г.г. Др. Бертолда Ајзнера и Др. Младена Пливерића професора Правног факултета у Загребу, које претставља одговор Универзитета у Загребу на послату му предоснову Грађанског закона од стране Министарства правде. Односне материје аутори су поделили између себе па је гваки обрадио иосебно узете партије, али је ипак морало бити јединства у раду због саме природе посла, што се по прочитању мишљења јасно види. Предговор писаца објашњава нам основни став њихов према предоснови. Значај кодификације материјалног грађанског права изван је свих критика. Потреба за изједначењем ове материје једва треба да се истакне. Сви је осећамо и сви је желимо и сви тежимо да се ова унификација што пре спроведе. Али одмах затим да кажемо, ма да не поричемо да је аустриски Грађански законик добар, да сем тога законика има и других још бољих, а нарочито савременијих, без обзира на факат, да смо од ослобођења имали доста времена, да израдимо Грађански законик по угледу на најсавременије законе, кад на жалост нисмо имали једног Богишића, који би нам пружио наш законик на основу нашега права. Нагао прелаз на ново законодавство који би учинио сасвим нов Грађански законик, како мисле писци, не би био тако нагао по нама, јер би у првом реду кодификовали наше правне институције, које, као наше, не би нам биле нове. У колико нашег домаћег права не би било,. ми би се наравно обратили најсавршенијим страним законицима а оставили би довољан уаса!о 1е§18 за упознавање са новим правом. Међутим, за све наше покрајине није исто мерило кад се говори о новом Грађанском законику, јер не разумемо, зашто је препоручљиво, да се правни континуитет не прекида на територији аустриског законодавства — што је нарочито карактеристично за грађанско процесно право а да се досадашњи законодавни континуитет у другим подручјима — Србије, Црне Горе, Војводине, донекле Босне и Херцеговине — прекида и да је то сасвим оправдано! Предоснова је у многоме прихватила садашњи новелирани текст аустриског 1 рађанског законика само се местимично угледала на друго напредније законодавство, Врло је добро што је се имало више слободе код породичног и наследног поава, али и та слобода спутана је старинским кадром аустриског Грађанско г закона. Можемо се бранити да аустриски Грађански законик није „тако застарео" да не може још да служи. али зашто не узимати боље кад то боље постоји, по готову кад тврдимо да немамо нашег домаћег законодавства или домаће постојеће законодавство нећемо да узмемо за основу изједначеног законодавства. Не можемо сад доноситл један Грађански законик по угледу на аустриски, па га кроз