Branič

СУДСКА ПРАКСА

531

стањем, како је у нападнутој пресуди наведено; да у радњи оптужених стоје сви елементи кривичног дела из § 314. од. 1. реч. 1. к.з. а првостепени суд је ценио и довољно образложио зашто стоји ово дело, а не дело из § 316. тач, 1. к.з., па Касациони суд налази да повреда из § 337. тач. 2. к.п. не стоји. — Исто тако Касациони суд, налази, да Окружни суд, ниЈе прекорачио своју казнену власт, осудивши опт. М. као старијег малолетника строжијом врстом казне — строгим затвором, јер тач. 3. § 30. к.з. не предвиђа ублажавање казне строгог затвора; те је први суд казну ову правилно одмерио". Александар Р. Миловић судија Окружног суда у Прилепу. Однос ивнеђу наследкика и уживалаца ваоставштине умрлог, као еупарничара према трећем лицу, је однос обичног супарничарства из § 114. грађ. иарн. пост. (Пресуда I грађ. већа Касационог суда од 9-1Х-1988. г. Рев. бр. 759/38.) 'Гужилачка страна тражила је, да јој општина ваљевска, као наследник имања пок. Милорада и тужени Драгиша и Лепосава, као уживаоци истог имања, плате 7000 дин. менична дуга по двема меницама, на којима је пок. Милорад потписан и то, на једној као акцептант а на другој као издатељ. Према туженима Драгиши и Лепосави тужилац је у току расправе одустао од тужбе и тужбеног захтева. Срески суд за град Београд донео је пресуду којом је тужена општина осуђена да плати поменути дуг, налазећи да је њена обавеза чиста и јасна. Према туженима Драгиши и Лепосави, као уживаоцима масе пок. Милорада, Суд је усвојио одустанак од тужбе. Навод пак заступника Лепосаве и Драгише, да се одустанак од тужбе не може учинити само према њима, већ да се протеже и на општину, суд је нашао да не стоји, јер су уживаоци и наследник — тужена општина — у обичном супарништву, будући да су уживаоци према наследницима само облигациони повериоци, тако, да се у погледу сваког супарничара може донети различита пресуда — § 114 гр. п. п. Окружни суд за град Београд није уважио призив тужене општине већ је потврдио нападнуту пресуду првог суда. По нахођењу окружног суда, правилно је гледиште среског суда, да парнични однос између тужене општине, као наследника масе и тужених Драгише и Лепосаве, као уживалаца масе, није однсс јединственог супарничарства из § 115. гр.п.п. већ да је то однос обичног супарничарства из § 114. истог законика, јер пресуда, која је се у овоме спору имала да донесе, не може да има никаквог дејства у погледу уживалаца тужене масе. У спору се тражи од наследника пок. Милорада и од уживалаца његове заоставштине да плате дуг пок. Милорада. Пре свега, против уживалаца тужене масе не би се у опште могла донети пресуда, по којој би они били дужни да, као уживаоци заоставштине пок. Милорада плаћају његове дугове. Само наследник одговара за дугове оставиочеве, јер он као универзални сукцесор, примањем наслеђа улази у све имовинско-правне односе оставиочевеве ■— § 394. грађ. зак. Уживаоци, међутим, нису наследници, веђ легатори, јер је њима завештањем дата само једна имовинска корист на заоставштини — § 469. грађ. зак. Они имају према наследнику једно тражбено право, које се састоји у томе, да захтевају од наследника извршење легата. Будући и сами повериоци, природно је и логично, да легатори у опште не одговарају за дугове заоставштине. Ни пресуда по којој је наследник тужене масе дужан да плати дуг оставиочев, не може у конкретном случају имати никаквог дејства на право уживалаца тужене масе с обзиром на то, да се наследник примио наслеђа без пописа — §§ 485 и 488. грађ. зак., пошто у том случају наследник одговара за све дугове оставиочеве целокупном, и својом и наслеђеном, имовином. Примањем наслеђа без пописа, наследна маса и наследникова имовина слиле су се у једну имовинску масу и наследник не може сада, неплаћајући појављени дуг оставиочев, да прави разлику између своје и наслеђене имовине и да, на штету трећих лица, врши исплату само на рачун наслеђене имовине. С друге стране, примивши се наслеђа без пописа и под теретом исплате свих дугова оставиочевих, наследник нема права да редуцира легате, који на наслеђеној имовпни леже, јер је узео обавезу да исплати легат, који је оставилац одредио, у конкретном случају да остави легаторима право ужитка пописаног имања. Али и кад би се узело да наследник има право да редуцира легате и ако се наслеђа примио без полиса, ова редукција би била само даља последица пресуде, по којој је наследник дужан да плати дугове оставиочеве.