Branič

СУДСКА ПРАКСА

ра тужитељицу од куће. Тужитељица живи одвојено и не прима ништа од свога мужа на име издржавања. Прописи § 109. гр. зак. стављају у дужност мужу поред осталог, да се стара о снабдевању своје супруге. Тужени А. Л. није ову своју дужност испуњавао од почетка октобра 1935. год. па све до данас. Како је у предњем чињеничком стању установљено да је тужени натерао тужитељицу да напусти без њене кривице кућу, то је исти обавезан да јој даје издржавање у см. прописа § 109. гр. зак. те га је суд и осудио као у диспозитиву." По призиву туженика Апелациони суд у Београду пресудом од 20. октобра 1937. год. Пл. 806, потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Призивни разлог под 1) да је суд дао погрешну оцену изведених доказа када је констатовао, да је тужени својим поступцима нагнао тужиљу да напусти кућу — неоснован је, јер је суд своје уверење засновао на исказима сведока, именованих у пресуди, и образложио га, наводећи околности, које су утицале на пристрасност осталих сведока, којима није поклонио вере — § 423. гр. п. п. Призивни разлог под 2, да је нетачан навод суда, да тужилац није оспоравао величину својих прихода — неумесан је, јер и сам призивалац у призиву признаје, да није оспоравао износ прихода туженикових, које је тужиља изнела, а за одмеравање није предложио вештаке, већ је то оставио суду. У осталом, и да је предложио вештачење, суд није морао да га усвоји, већ је величину истих могао да одреди у см. § 369. гр. п. п. као што је и учинио. Исто тако и позивање тужене стране на саслушање тужиље код Управе града Београда под Бр. 2971/36., неосновано је, јер се из наведеног саслушања не види, да је тужени позивао тужиљу на продужење брачног живота, већ се види, да се он обратио XI кварту, да би је исти саслушао о томе зашто је напустила дом и зашто прети туженом убиством и тровањем, те се зато тужиља није ни могла да одазива позиву, јер њега није ни било. Навод у призиву да тужиља није чинила примедбе на исказе сведока пред Среским судом за град Београд, за доказ чега је поднео расправни записник П. 7899/35., неуместан је, јер је суд своје уверење засновао као што је наведено на исказима сведока саслушаних пред њим, као надлежним судом. У осталом, и из исказа ових сведока, који су прочитани произилази, да је тужиља била приморана да напусти кућу свог мужа, јер није наведен ни један уместан разлог, који би могао да оправда њен одлазак. Поткрадање и претња убиством, после толико година брачног живота, не могу се узети као истинити, већ на против из тога се да извести да је тужилац намерно тражио разлоге, који би оправдали његов поступак према тужиљи. Призивни разлог под 3, да први суд има само да одлучи да ли тужиља има право на издржавање или нема, неуместан је, јер је суд стварно само о томе и донео одлуку, а узгред констатовао и то, да тужени неће да прими тужиљу на продужење брачног живота, будући да је сам својим поступцима натерао да напусти његову кућу". По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 8. марта 1938. год. Рев. 450, потврдио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Навод ревизије, да је призивни суд налазећи да је утврђено, да је туженик ^својим поступцима нагнао тужиљу да напусти његову кућу, није узео у обзир исказе сведока Ј. Т. и Љ. Л., — неоснован је, јер се из образложења пресуде првог суда, које је усвојио и призивни суд, види, да је СУД ценио исказ пом. сведока, и истом није поклонио веру, износећи околности, које су утицале на њихову пристрасност. Стога не стоји ревизијски разлог из тач. 3. § 597. гр. п. п. на који се овим наводом ревизије указује. Не стоји ни навод ревизије, да је призивни суд у овом случају погрешно применио пропис § 109. гр. зак., јер да по том законском пропису жена има право на издржавање од мужа само у његовој кући или, на месту које он одреди, а у овом случају да тужитељица нема права на издржавање, пошто је кућу тужиочеву напустила. Овај навод ревизије не стоји стога, што је по оцени Касационог суда призивни суд на утврђено чињеничко^ стање правилно применио пропис § 109. гр. зак. и правилно нашао да тужитељици припада право на новчано издржавање од туженика, пошто Је утврђено, да је његовим поступцима нагнана да његову кућу напусти кривицом туженика".