Branič

428

„Б Р А Н И Ч"

жени исплати све заостале рате. Туженик Славко је признао постојање предњег уговора између њега и тужиље. Окружни суд у Чачку пресудом од 2 III 1938 г. По 323/37 осудио је туженика, да тужиљи плати све заостале рате њеног удовичког уживања по уговору до правноснажности пресуде а од већег потраживања је одбио. Исто тако, суд је одбио тужбени захтев, да тужиља има право уживања на означеном непокретном имању. Ово са разлога, што су се странке међусобно споразумеле и регулисале односе у погледу тужиљиног права удовичког уживања на имању тужениковом, које је наследио од свога оца. Туженик је донекле испунио уговор, јер је исплатио тужиљи износе на име њеног уживања и то за месеце март 1 , април и мај 1937 г. у целости а за јуни делимично, те кад то стоји, тужиља нема право одустати од уговора, него има прво захтевати, да се он тачно испуни. Зато по нахођењу суда, тужиља нема право на деобу имања. Суд је одбио тужиљу да јој туженик плаћа месечне износе удовичког уживања и после извршности пресуде до деобе имања, на коју деобу тужиља полаже право, пошто је, по нахођењу суда, овај захтев постављен у вези са деобом имања, па како је суд нашао да деоби нема места, то је самим тим и захтев да јој плаћа месечно уживање после извршности пресуде неоснован, јер се односи на испуњене обавезе туженика, коју он има у будућности да изврши. У том случају не би имало места спору. Ако туженик не буде и после извршности пресуде испуњавао своју обавезу према тужиљи, њој стоји на расположењу редован пут. Београдски Апелациони суд пресудом од 22 XII 1938 Пл. 1626/38 уважавајући делимично призив тужиље, преиначио је пресуду окружног суда само у погледу рока трајања издржавања и туженика осудио да плати тужиљи, почев од 1 VII 1937 г. па на даље, сваког првог у месецу по 450.— дин., — све до њене смрти или преудаје. У разлозима своје пресуде Апелационн суд је нашао, да је право удовичког уживања законско право, које наступа самом смрћу мужа и бива ограничено законом само у изузетним случајевима — §§ 413 и 414 грађ. зак. Пропис § 415 истог закона предвиђа, да право удовичког уживања траје све до преудаје или смрти удове. Из овога пак излази, да је време трајања уживања законом регулисано и да се губи само са разлога у закону побројаних или пак изричним одустанком удове да овако право ужива. У конкретном случају из уговора од 17 III 1937 г., који обе стране признају, види се, да је ово право уживања вољом странака сведено на новчани износ од 450.— дин. месечно с тим, да у складу прилика, које буду наступиле, ово издржавање варира сходно величини имања и приходу истог. Рок трајања издржавања овим уговором није мењан, што значи да остаје онакав, какав закон предвиђа — § 415 грађ. зак. Чињеница пак, што је тужиља тужбом својом и у току поступка тражила деобу имовине, не може се узети, да се свога права удовичког уживања из уговора одрекла, односно да се одрекла права, да од туженика добија месечне износе од 450.— дин., па јој је овај износ издржавања требало признати до њене преудаје или смрти. Оваквој досуди и будућих износа има места и с обзиром на § 502 грађ. парн. пост., по коме, ако је у питању издржавање, пресуда се може односити и на давања, која доспевају тек по доношењу пресуде, те се разлози првостепене пресуде о одбијању тужиље од ових: будућих захтева, појављују неумесним. Касациони суд је потврдио ову пресуду Апелационог суда. Пресуда II гр. већа Касационог суда од 5 VI 1939 г. Рев. бр. 735/39. Тах. М. Иванапић секретар Касациовог суда у Београду.

Урачувавање иетражног затвора у казну у времену од проглашења првостепене пресуде до изрицања касационе одлуке. Пресудом Окружног као кривичног суда у П.-у проглашеТз је оптужени П. 'Б. кривим због злочина лишења живота из § 167 од 1., па је кажњен казном робије од три година. Када је по завршеном главиом претресу окружни суд ову своју пресуду прогласио, тада је државни тужилац по §§-има 333 и 339 КПС-а за-