Branič

СУДСКА ПРАКСА

435

кажливост. Ниједан од ових случајева није овде утврђен. Нетачно је нахођење прв. суда да по чл.ЗЗ и 34 Зак. о штампи уредник не одговара ,<а инкриминисане написе кад покаже писца, јер по изменама чл. 33 Зак. о штампи, уредник одговара за написе одштампане у листу, чији је уредник, кад год се утврди његова субјективна кривична одговорност. Због тога ,је првостепени суд, да би ослободио опт. Д. С. по § 280 ксп., био дужан да оцени, да ли постоји ова његова одговорност. Кад то суд није ценио, није ни могао оптуженика С. ослобођавати на основу § 280 скп. Применом овог прописа није било у опште места, кад приватни тужилаи није хтео проширити оптужницу на правог писца, већ је услед тога било места примени § 276 скп.". Примени прописа § 326 ксп. о повраћају у пређашње стање, има места и за рокове о правним лековима предвиђеним у чл. 90 Зак. о штампи. (Пресуда Касационог суда у Београду од 6 марта 1934 год Кре. 773/33). Пресудом Окр. суда у Шапцу од 2 септембра 1933 год. Кшт. бр. 24/932, опт. Др. К. Ж. оглашен је кривим за дело из чл. 52 у в. чл. 56 Зак. о штампи. Опт. К. молбом својом тражио је повраћај у пређашње стање, пошто је испунио услове из § 326 ксп. „Ценећи претходно питање о томе, да ли има места примени прописа § 326 ксп., о повраћају у пређашње стање и за рокове по правним лековима из чл. 90 Зак. о штампи, Касациони суд је нашао, да примени овог прописа има места. Ово стога, што је по чл. 90 Зак. о штампи прописано опште правило да се правни лекови изјављују у року од три дана од дана саопштења одлуке, те се у истом року имају и оправдати, пошто су прописи о роковима за оправдање правних лекова, предвиђени у §§ 333, 339, 340, 394 и 396 ксп,, сходно пропису чл. 95 Зак. о штампи противни духу и начелу поступка о роковима предвиђеним у чл. 90 Зак. о штампи. Па како је у овоме случају у питању редован правни лек по Закону о штампи, чији се називи одређују у духу новог кривичног поступка то се има узети, сходно чл. 95 Зак. о штампи, да се прописи општег кривичног поступка имају примењивати и на дела по Закону о штампи, само уколико се ови прописи не противе прописима поступка изложеног у Закону о штампи. И како је пропис § 326 ксп. општег карактера, који се има примењивати и на рокове по правним лековима предвиђеним по специјалним законима, па и по Закону о штампи, пошто се институција о повраћају у пређашње стање за редовне правне лекове, предвиђена у § 326 ксп., не противи прописима поступка чл. 73 до 95 Зак. о штампи, то се сходно поменутом пропису чл. 95 Зак. о штампи има тумачити, да се институција повраћаја у пређашње стање за редовне правне лекове из § 326 ксп. има примењивати и на рокове по правним лековима из чл. 90 Закона о штампи. Обзиром на овако тумачење, Касациони суд је према поднетим доказима које је уважио, опт. К. по § 326 ксп. допустио повраћај у пређашње стање". Примени прописа § 311 кз., као општег прописа, нема места и на дела клевета учињена путем штампе; јер чл. 61 Зак. о штампи изриком допушта доказивање истинитости чињеница клевете путем штампе свима доказним средствима, па и сведоцима, осим случајева који су у овом пропису лимитативно набројани. (Пресуда Касационог суда у Београду од 30 марта 1934 год. Кре. 114/2). Окружни суд за град Београд пресудом својом од 30 јануара 1934 год., огласио је за крива опт. М. С. због дела из чл. 52 Зак. о штампи. Касациони суд ценећи ревизионе наводе оптуженика, управљене противу горње пресуде, пресудом својом од 30 марта 1934 год. Кре. 114/34, поништио је пресуду окр. суда, са разлога: „Ценећи ревизионе наводе опт. М. С., да је окр. суд повредио формални закон из тач. 5 § 336 ксп. у томе, што је предлог његов о позивању на сведоке одбацио, не дајући му могућности да се пред судом