Branič

СУДСКА ПРАКСА

437

По § 63 крив. зак. суд може изрећи новчану казну само поред времене казне лишења слободе, а не и поред казне вечите робије, која као и казна смрти апсорбује мање казне, па и новчану казну. (Пресуда Касационог суда у Београду од 7 априла 1933 год. Кре. 252). Окружни суд у Зајечару пресудом својом од 14 новембра 1932 год. Кзп. 514/32 огласио је кривим опт. С. Д. из Бољевца за дела из § 167 од. II тач. 1 кр. зак. и из § 120 Зак. о адвокатима опт. С. за дело из § 167 од II т. 1 К. зак. осудио на казну вечите робије, а за дело из § 120 Зак. о адвокатима с применом прописа § 63 Кр. зак. и на новчану казну у 300.динара, као специјалном закону. Касациони суд расматрајући пресуду окружног суда по изјављеним правним лековима, а и по службеној дужности на основу § 33 од. V и тач. 3 § 346 у вези од. II § 352 крив. суд. пост. поништио је пресуду окружног суда по II делу у погледу одлуке суда о казни, због повреде материјалног закона из тач. 3 § 337 ксп. јер је окружни суд прекорачио своју казнену власт на штету оптуженика. Ово с тога, што окружни суд одмеравајући казну опт. Д. за II дело није могао у овом конкретном случају применити пропис § 63 Крив. зак. и изрећи и новчану казну, пошто је оптуженик за прво дело осуђен на казну вечите робије која апсорбује новчану казну, јер се казна вечите робије не може повисити ни у виду новчане казне. По § 63 Крив. зак. суд може изрећи новчану казну само поред времене казне лишења слободе, а не и поред казне вечите робије која је за I дело из § 167 од. II Крив. зак. изречена и која као и казна смрти апсорбује мање казне, па и новчану казну. Призив противу пресуде среског суда може се заснивати само на повредама закона наведеним у пропису тач. 2 § 393 крив. суд. пост., а не и на повредама формалног закона из тач. 3 § 336 крив. суд. пост. које су повреде изостављене за пресуде среских судова. (Пресуда Касационог суда у Београду од 15 јуна 1933 год. Кре. 427/4). Срески суд у Лебану пресудом својом Кпс. 418/5 од 14 септембра 1932 год. осудио је В. ЈБ. на десет дана затвора због дела из §-а 297 ст. II крив. зак. и ако није присуствовала усменом претресу, јер је на исто уредно позвана. Против ове пресуде опт. Љ. изјавила је потпун призив, па је Окружни као кривични суд у Лесковцу решењем својим Кпр. 25/33 од 18 марта 1933 год. поништио ову пресуду Среског суда у Лебану, налазећи да стоји истакнута повреда формалног закона тј. повреда прописа § 336 т. 3 у вези §-а 393 крив. суд. пост. зато што је оптужена Л>. осуђена у отсуству и ако нису испуњени услови из §-а 373 крив. суд. пост. Врховни државни тужилац противу овакве одлуке окружног суда поднео је захтев за заштиту закона у смислу §-а 41 од. II крив. суд. пост. са разлога: „По пропису §-а 389 кп. може се претрес пред среским судом одржати и у случају изостанка оптуженика коме једостављени позив. Призив противу пресуде среског суда може сезаснивати на повредама закона наведеним у пропису §-а 393 кп. Међу овим повредама није наведена и повреда из §-а 336 т. 3 кп.". Касациони суд расмотривши овај захтев после одржаног јавног претреса, изрекао је своју пресуду којом се захтев за заштиту закона, на основу од. II § 357 кп. уважава, јер је пресуди Окружног суда као призивног суда у Лесковцу Кпр. 52/33 од 18 III 1933 год. повређен формални закон у прописима § 393 у вези т. 3 § 336 крив. пост., са разлога: „У од. I § 393 кп. речено је да се призив може засновати на повредама закона, које се затим побрајају. У тако побројане случајеве законодавац је уврстио и прописе § 336 кп., али је изрично навео да у погледу пресуде среског суда вреде само прописи тач. 4—8 § 336 крив. лица чије је присуство на главном претресу неопходно. Будући да је та тачка изрично изостављена, то онда она никако не може сачињавати пост., док су тачке 1—3 и 9—10 тога прописа изостављене. Пропис тач. 3 § 336 крив. пост. односи се на повреде због отсуства подлогу за изјаву призива — од. I § 393 кр. пост. Кад ово стоји, онда је