Branič

438

, Б Р А Н И Ч*

јасно да призивни суд нападнуту пресуду по томе основу не може ништити, већ се такав призивни навод као очигледно иеоснован има одбацити. А кад је у овом случају призивни суд такав навод уважио и на основу њега пресуду поништио, онда је тиме повредио формални закон у пропису § 393 кп., јер је уврстио основ који тај пропис не предвиђа, и применио т. 3 § 336 кп., која се у таквом случају није могла применити". Покушај коиивичвогдела из § 250 крив. закона кажњив је само у случају кад кривична радња подпада иод одељак II истог законског ггрописа, а не и под одељак I истог закона. (Пресуда Касационог суда у Београду од 22 јуна 1933 год. Кре. 500/4). Срески суд у Лебану пресудом својом Кпс. 175/31 од 23 априла 1932 год. осудио је, поред осталог, и на 15 дана затвора опт. Ц. Ж. из Драговца, што је ноћу, између 5 и 6 септембра 1931 год. покушао да уђе у кућу М. М. из Драговца, чиме је учинио покушај преступа против личне слободе и сигурности, предвиђен у §-у 250 у вези §-а 31 крив. зак. Врховни државни тужилац противу горње пресуде среског суда, која је постала правомоћна, поднео је захтев за заштиту закона, налазећи да је поменутом пресудом среског суда повређен материјални закон у пропису §-а 250 и §-а 31 крив. зак. Касациони суд, после одржаног јавног претреса, уважио је на основу од. II § 357 кп. захтев за заштиту закона, јер је пресудом Среског суда у Лебану повређен материјални закон у прописима § 250 у в. § 31 крив, зак. на штету оптуженшса и по § 280 од. I крив. пост. опт. Ц. Ж. ослободио од оптужбе, са разлога: „Оптужени Ж. покушао је ноћу између 5 и 6 септембра 1931 г. да уђе у кућу М. М. из Драговца, и по тужби М., Срески суд у Лебану својом напред поменутом пресудом нађе да у радњи оптуженога стоји дело из § 250 у вези § 31 крив. зак., за које га срески суд казни са 15 дана затвора. Међутим, по § 31 крив. зак. покушај преступа кажњив је само кад закон то изречно предвиђа. У § 250 крив. зак. законодавац је предвидео да се покушај казни ако је у питању дело из одељка II, а иначе не. Ово пак дело истоветно је као и дело из од. I § 250, само садржи још и елеменат употребе силе и претње силом. У конкретном случају, чињеничким стањем пред среским судом овај елеменат силе или претње силом, ничим није утврђен. Према томе, радња сптуженога могла би се једино оквалификовати као покушај дела из од. I § 250 крив. зак., — а по § 31 крив. зак. такав се покушај не казни. Ово јасно излази и из стилизације § 250 крив. зак., где је реченица „за покушај ће се казнити" садржана само у II одељку и чини саставни део текста његовог, тако да се никако њен домашај не може протегнути и на од. I § 250 крив. зак. А кад је срески суд противно узео и нашао да је и покушај дела из од. I кажњив, па чак извршиоца таквог покушаја и казнио, онда је тиме повређен материјални закон на штету оптуженика У прописима § 250 у вези § 31 крив. зак.". Нема нужне одбране, кад учинилац изврши кривично дело умишљајно после извршеног напада на његову имовину; нити пак има прекорачења исте, пошто му је право на заштиту имовине престало. (Пресуда Касационог суда у Београду од 23 јуна 1933 године Кре. 346). Окружни суд у Чачку пресудом својом од 14 марта 1933 године кзп. 1333/32, огласио је за крива опт. В. Д. што је 14 новембра 1932 године је отсекао један церић у пречнику 12 см. у намери противправног присвајатња — ухватио га дакле у крађи дрва, овога умишљајно ушником Ув? дасова јутро када је у свом забрану у Цветкана ухватио В. Т/. да му е^квде оударио по глави неколико пута и толико повредио да је Т. једва Д° своје куће после неколико часова умро, те је тим поступком З^ивдо цЈ§едо, из §-а 167 од. I каз. зак. у прекорачењу нужне одбране ВдадЈвШпад и®рм законском пропису и § 24 III став прва реченица кз., и за ово дело изр§као му казну од једне године затвора. еатзу^ваВДУр, едојур.одлуку о прекорачењу нужне одбране, суд образложа?? §е,нев^ 0 Р93$ада: ДЕ .