Branič

448

„Б Р А Н И Ч-

ово образложење: „Основан је навод рекурента да је окружни суд погрешно нашао да су странке могле да уговоре надлежност Избраног суда Трговачке коморе за отказивање даљег закупа, па да је отказивалац био дужан да се са својим предлогом о отказу обрати на уговорени суд. Основаност овог навода састоји се у томе што се само за спорове који проистичу из порабног уговора, за шта је иначе надлежан срески суд на чијој се територији порабни предмет налази (тач. 5 § 44 грпп.) може уговарати надлежност Избраног суда, а не и за отказ порабног уговора, а ово са разлога што се отказ по природи својој не сматра као парница, која се покреће тужбом, већ само на предлог отказивања, а одлука по том предлогу је само налог у виду закључка без саслушања странака. Тек од датог приговора, ако је исти благовремен, одређује се усмена расправа, и настаје спор што се јасно види из законских прописа — §§ 659, 666 и 667 грпп., из чега проистиче да се надлежност Избраног суда може уговарати само за оне правне односе који се као спорови има да суде, а не за отказ, који не претставља никакав спор, као што је наведено. Да се, пак, надлежност Избраног суда може уговарати само за спорове, настале поводом датих приговора на отказ порабног уговора, а не и за отказ види се јасно из прописа §§ 672 и 679 грпп., који прописи једино говоре о изборном суђењу спорова, насталих из извесног правног одношаја, уколико су странке способне склапати поравнање у погледу предмета спора. Како се, пак, из уговора од 9 децмбра 1937 г. види да су парничари уговорили у случају спора надлежност Изабраног суда Трговачке коморе, то је, пошто је овде у питању порабни однос (§ 677 гр. зак.) Срески суд надлежан за пријем отказа од стране тужиоца, а надлежност Избраног суда почела би само од момента, када тужена страна поднесе приговор противу закључака о отказу, који би донео Срески суд, пошто се од подношења приговора ствар третира као спорна, за коју би према горе наведеном уговору био једино надлежан поменути Избрани суд, а не редовии судови. И кад је срески суд надлежан за отказ, онда Окружни суд није могао акт о отказу да одбаци као ненадлежном суду поднет, а пресуду Среског суда и поступак око издавања отказа овог порабног уговора да укине као ништаван, већ је требало пресуду првог суда да укине као ништавну а акт о изјављеним приговорима на поменути отказ да одбаци као ненадлежном суду поднет". За овим је Окружни суд за град Београд донео закључак да се пресуда Среског суда укине као ништавна, и да се приговори одбаце, јер су поднети ненадлежном суду. Разлози су следећи: да се надлежност Избраног суда може уговорити само за оне правне односе који се као спорови имају да суде, а не и за отказ који не претставља никакав спор (§§ 659, 666 и 667 грпп.). Како се, пак, из уговора види а су парничари уговорили у случају спора надлежност Избраног суда Трговачке коморе, те је, пошто је овде у питању порабни однос (§ 677 гр. зак.) Срески суд надлежан за пријем отказа од стране тужиоца, а надлежност избраног суда почела би само од момента када тужена страна поднесе приговор противу закључка о отказу, који би донео Срески суд пошто се од подношења приговора ствар третира као спор, за који би према наведеном уговору био надлежан поменути Избрани суд а не редовни суд". Д. Герасимовић, судија ср. суда за гр. Београд Правда од 16. јуна 19391 год.

За исплату наслеђа умрлог задругара меродавна је вредност имовине у оном тренутку кад задруга жели да корнсти право исплате. Пред Среским судом у Шапцу појавило се спорно питање: да ли се туженој Наталији део наслеђа, који јој тужиоци имају право исплатити по § 529 гз., има исплатити по процени на дан смрти њеног оца, или 1 , пак, по вредности коју некретнине имају када се тужиоци исплатом користе. Срески суд у Шапцу одбио је тужбени захтев. У образложењу своје пресуде суд наводи следеће разлоге: „§ 529 гз. је, у погледу наслеђивања кћери у задрузи, један специјалан пропис, мимо општих прописа о наслеђивању. Логичним тумачењем