Branič

МЕСТО ЗАКОНА УРЕДБЕ О СУДИЈАМА

503

Истина је да код нае етвари тако увек не стоје, као и да половина професора права по својим катедрама нема никакве везе са правом у ужем смислу, које судови расправљају. Правни факултет данас обухвата не само све правне већ и економске, финансиске, јавно правне и социолошке дисциплине. На суду се сусрећемо са чистим правом, те нам један професор економне политике, статистике, социологије, чак ни државног, административног или међународног права, не може ништа помоћи у ниједном правном проблему за које су надлежни редовни судови, или судије, на које се ова уредба односи. Титулу професора права носе сви правници постављени за било који од многобројних предмета, који се свретавају под кров правничног факултета. Али сви они нису ни позвани ни меродавни за правне проблеме, којима се баве редовни судови, и који чине појам правосуђа. Правна наука и правна пракса нису једно те ието. Грешке науке бивају далеко мање фаталне од грешака јуриспруденције јер се прве много лакше исправљају од других. Погрешна доктрина лебди у теоријама, а несигурна правда спушта се на живим људским слободама, чашћу и животима. Са тих разлога овакво индентификовање рада једиог судије, и рада једног предавача статистике, претставља огромно непознавање судијске функције, које је преузето из слабог диктаторског закона. Али ипак професори права без обзира на своју катедру и њену слабу везу са правосуђем нису једини ред који ова уредба привилегише у стицању судијске функције. Још је необичнија привилегија која се у §§ 4 и 5 уредбе даје секретарима, инспекторима и начелницима Министарства правде. И њихово службовање на исти начин као и службовање професора права, изједначује се са службовањем судија, у стицању функција претседника окружних и трговачких судова, судија, потпретседника и претседника апелационих судова, као и судија Касационог суда. Међутим сви ми знамо, да високи функционери Министарства правде, имају везе искључиво са администрацијом, али не и са правосуђем. Један секретар или начелник Министарства правде не морају ни зиати са којима све законима судови оперишу, а камо ли да им је позната садржина тих закона, или компликована машинерија разних поступака, која законе из норме, преводи у дело. Из реда административног особља нарочито су издвојени сутски инспектори Министарства правде, којима су обезбеђена најважнија места са најмање услова. По § 4 ове уредбе сутски инспектори за функције претседника окружних и трговачких судова, судије и потпретседнике апелационих судова, имају исте услове, као лица са дванајест година судијског службовања. До сада међутим функцију судског инспектора лакше је било стећи, него је то за будућност прописано. До те функције могао је доћи сваки државни тужилац, а међу тужиоцима, по § 7 Закона о држ. тужиоштвима у вези чл. 7 Закона о судијама, могло их је бити са судијском праксом од свега 2 године. До те функције могао је доћи сваки секретар Министарства или адвокат