Branič

114

.Б Р А Н И Ч"

Али и у појединостима наилази се на многе омашке, нетачности, непроверена тврђења. Већ на самој уводној страни (петој) говори се о хегемонији двеју народности у Аустро-угарској и то народностн; аустриске и маџарске, а и на другим местима помиње аустриску „нацију". Аустриске народности уопште није било, и нико не зна шта је с тим хтео рећи. Нетачно је и то да је хабзбуршка монархија ,,под својом влашћу држала народе свих европских раса", па макакав појам раси да се да. — Није такође тачно да су Пољаци, Словаци и Чеси били „директно подељени између Беча и Пеште" (стр. 5). Ниједно једипо насеље ческо или пољско није потпадало под Пешту, ниједно словачко под Беч. — За предратни хрватски грб каже да је „онај исти који се данас налази у југословенском државном грбу" (стр. 28), што никако не стојц јер у предратном хрватском грбу били су и грбови Славоније и Далмације. — Не стоји такође да су читаве покрајине Хрватска, Славонија и Далмација „биле са прекидима под влашћу хрватских владалаца и банова" (стр. 33). Многи крајеви Далмације нису никад били под влашћу ни хрватских краљева ни њихових банова. — На стр. 35 вели се да је вирилно чланство у Хрватсом Сабору било признато само надбискупу, бискупима и епископу. Међутим, оно је било признато патријарху српском и свим »мадикама« дијецезанским. — На страни 36 тврди писац да је »изборни систем у Хрватској био у складу са тим системом у монархији уопште«. Пре свега. у Морнахији није био један него два иотпуно опречна изборна система, а затим хрватски систем није био увек прилагођен ииједном од њш:. — • Не стоји ни тврђење писца да »у Србији ниједан министар није никада кривично одговарао« (стр. 41). На стр. 48 тврди да је бан »долазио на свој положај одлуком претседника владе у Пешти«, а он је долазио указом краља. — Наводећи административну поделу Хрватске и Славоније (стр. 55) није споменуо да је и Осијек »издвојен из састава жупаније и непосредно подређен земаљској влади«; навео је саио три таква града а било их је четири. — На стр. 77 спомиње »тридесетак година владе Фрање Јосипа до закључења Нагодбе«, ма да је он тада владао непуних 20 година. — Погрешно је тврдити да су и угарска и хрватска уставност »биле онако схваћене и онако спроведене у живот како је то у замисли Фрање Јосифа било схваћено«. Много су више деловали на угарску уставност племићи маџарски и традиције њихове него владар. ~ На стр. 54 говори о основној, средњој и нижој настави. Тешко је увидети која би то нижа настава била поред осеовне и средње. Највеће грешке показао је г. Владисављевић кад је говорио о војсци (стр. 92 и 93). Он тврди да »по монархиском војном систему није постојала општа војна обавеза« и ако је она много деценија важила; рехрути из Далмације имали су служити >у поморској струци«, а стварно их је мањина тамо служила; »сви пукови у Хрватској стојали су под домобранском дистриктном командом«, ма да то није била ни половииа хрватских пукова; официри домобрански били су »Аустријанци и Маџари« мада Аустријанац није могао да служи у маџарском па дакле ни хрватском домобранству. О заједничкој војсцн нема уопште ни помена, а то је била права војна снага у Хрватској. Историски подаци нису сасвим проверени. Није то случај само са сабором на Дувнањском пољу (писац каже Дувањском —• стр. 33), већ и иначе. Писац се са статистиком врло мало служио; употребио је само оне податке које је нашао у правним књигама. Кад говори о изборном праву Хрватске, наводи да је 1906 године било тамо свега 45.381 бирач. То је истина. Али, 1910 године било их је 190.096; 1913 године 209.618. Извесне закоиске текстове Г. Владисављевић погрешно тумачи или уопште не разуме. Тако онај о Земаљској влади. По Г. Владмсављевићу излази »да је влада у Хрватксој била замишљена као једно колегијално тело, али тело које на свом челу ш,гг бана« (стр. 45). То је сасвим слободно тумачење, а усто и нелогично. Кад већ неко стоји на челу. тела. нема^колегијалне организације. — Г. Владисављевић се чуди потчињености бана у заједничким пословима (стр. 47), мада ,је то нормална ствар, јер бан тада дела у пренесеном делокругу као делегирани орган Пештанске владе. — На стр. 54 каже да су одјелна претстојништва »обухватала разноврсне иослове управне, политичко-управне и полициске службе«. Ка-