Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ — БЕОГРАД

487

Претседник даје реч Фрањи Галијану, адвокату из Београда који говори о палати правде и о пресељењу Среског суда за град Београд и моли Комору, да се заузме да до подизања палате правде судови буду што бли;же један другом. Поставља питање, да ли адвокат у исто време може да буде и директор једног дневног листа па ако не може да се то спречи. Односно дужне чланарине адвоката налази, да је сваки адвокат дужан да уредно плаћа чак и онда, када је на вежби или притворен због политичких кривица. Сматра, да је Комора погрешила кад је показивала велику толеранцију према лицима која нису плаћала дужну чланарину. Говори о Правилнику о наградама адвоката и апелује, да Одбор коморе поради, да се укине смањење награде 12%. За овим реч добија Др. Живојин Воркапић, адвокат из Београда, који вели, да су колеге Миодраг Поповић и Др. Радивоје Јовановић својим товорима спасли част адвокатског реда. Говори, да су адвокати лица која -треба да раде за заштиту других лица али се и против њих врши безакоње, налази, да мора да се чини одлучан протест у случају безакоња противу адвоката без обзира на то коме политичком реду припадају. Конжретно предлаже, да се најдаље до краја ове године донесе Правилник о уређењу односа адвокатских приправника и то тако, да плата њихова буде 1.500 дин. месечно, радно време 7 часова и годишњи одмор месец дана. Реч добија Марин Мариновић адвокат из Варварина, који говори •с пискарању и вели, да су за ширење пискарача криви сами судови. Износи један случа.ј из своје праксе где је правни лек писао пискарач и поред тога што је правни тек имао недостатака, суд није по закону поступио апротиву таквога лица. Даље контсатује, да и сам закон о адвокатима који за постојање дела из § 120 захтева пискарање у виду заната, онемогућује ®орбу противу пискарача, па је на Комори дужност да ради да се измени тај прогшс. Даље наводи, да многи судови у нутрашњости прекорачују своју надлежност по судском пословнику и по парничном поступку, па прнмају акта иа записник свакога дана, па чак и недељом што је случај са судом у Варварину. По његовом мишљењу све то лежи у политичким мотивима, јер се све ради по препорукама, чиме се убија морал и наш углед. Говори о спречавању разгледања списа и претходном тражењу формалне иолбе и прописног пуномоћија од стране управних власти, због чега Комора треба да интервенише код г. Министра унутрашњих дела. Апелује, да «е дигне на висину наше судство зашто моли Комору да поради на томе. Реч добија Др. Иван Рибар, адвокат из Београда који вели, да је као један од најстаријих чланова Одбора коморе у осуству претседника и заменика претседника, учествовао на конференцији претставника извесног •броја корпорација и удружења сазваној писменим позивом са потписом поред осталих и претседника коморе, да би се омогућио повраћај у земљу лицима која су интернирана у Француској због тога што су се борили у грађанском рату у Шпанији, па ако су учинили какву кривицу, да им се кад дођу у земљу суди по закону. Дотиче се уредбе о школовању јеврејске деце и предлаже, да се донесе нешто противу те уредбе, која је противуставна тим пре што наши Јевреји то нису заслужили. Говори о затварању Универзитета и о нередима на њему, па се изјашњава противу .аатварања чиме се штете људи који нису криви а за поступак противу криваца. Претседник даје реч Др. Стевану Вагнеру, адвоктау из Београда, •који као претседник Дисциплинског већа одговара Миодрагу Поповићу, који је критиковао рад тога већа и мисли, да колега Поповић није довољно упознат са радом Дисциплинског већа. Вели, да је претрпаност код већа услед тога, што .ге дошла измена Пословника коморе да се и неплаћање улога сматра као дисциплинска кривица. Даље, вежба и болест наших колега омели су правилан рад по већима, као и то што кад се врши избор за Дисциплинско веће има много кандидата знаних а на послу их нема. Заменик претседника Милан Ж. Живадиновић узима реч у име редакционог одбора Бранича, па из.јављује да се данас на скупштини поред нетачних констатација и погрешних закључака чуло и доста лепих мисли и корисних предлога, али све се своди на ону познату истину да је врло .лако критиковати, а мало теже радити. Изнете мисли на данашњој скупштини могле су бити разрађене у виду чланака и објављене у Браничу, а иредлоге .је требало сгтремити у року предвиђеном у Послорнику и доста-