Branič

468

„Б Р А Н И Ч"

вити Одбору коморе ради изношења пред скупштину. Али зато је потребж» више времена, ,труда и одговорности, него за дискусију на скупштини. Критикује се уређење Бранича, а на упућене апеле редакционог одбора за сарадњу, одазвао се врло мали број адвоката. И сам г. Кулаш, који је данас пледирао да Бранич треба да буде садржајно обилнији и разноврснији, није у току целе године дао за Бранич ништа више, асим неколико приказа. Ранијих година пребацивано је Одбору коморе, што је за Бранич: утрошено више од суме предвиђене буџетом, затим, што се прештампава судска пракса из дневних листова, међутим, сада су, у погледу материјалних издатака постигнуте знатне уштеде, а са прештампавањем из дневних листова се сасвим престало. Приступљено је, међутим, једној новини по мишљењу редакционог одбора врло корисној, да се из Одвјетника — органа загребачке адвокатске коморе, преноси у Бранич сталешка јудикатура* и други прилози од интереса за адвокате и адвокатуру, али сада се и то замера редакционом одбору премда су многе колеге у приватном разговору ово одобравале. Поводом дискусије о Среском суду за град Београд, изјављује, да се не слаже са излагањем предговорника колеге Радовановића, да су други срески судови под истим околностима, у погледу смештаја постизавали боље резултате од Среског суда за град Београд. Зграда у којој је смештен овај суд тако ,Ге неподесна и мала у односу на обим послова, да је тешко оцењивати и кривити људе који у њему раде, док им се не би пружиоосновни услов за рад, а то је: довољан број пристојних и употребљивих лросторија. Потсећа на мали собичак у томе суду, где цео Београд од вишестотина хиљада становника оверава уговоре и друге исправе. 'Гакве мрачне, мале и неугодне собе нема, па ваљда, ни најзабаченији суд у земљи, а у престоничком среском суду ни друга одељења нису много боља и угоднија. Претседник даје реч Др. Јурју Кулату, адвокату из Београда, ради личног објашњења, и овај вели, да се лист не уређује тиме што се апелујс на сараднике већ да је дужност редакционог одбора да створи сараднике. Затим, говори о улози редакционог одбора и предлаже, да се прими његовпредлог, који је учинио поводом Бранича. Реч добија Никола Радовановић, адвокат из Београда ради личног објашњења, који изјављује, да је признао да постоје разлози из чланака колеге Живадиновића за нерад у Среском суду за град Београд, али је навео и то: да сем тих разлога има и других. За овим реч добија Драгослав Стојадиновић, адвокат из Београда који вели, да га је колега Миодраг Поповић разумео и дао му тачно обавештење у погледу повраћаја у земљу интернираца, док га колега Др. Иван 1 Рибар није разумео. Претседник даје реч Сими Алкалају, адвокату из Београда, који као* благајник Одбора коморе даје објашњења на критику рада благајника. Вели, да је у току године поднео више тужби Дисциплинском већу противу адвоката који не плаћају чланске улоге; да улози у току ове године боље пристижу. У колико се тиче отписа дужне чланарине изјављује, да^ је она отписана само у стучајевима где је утврђена немогућност наплате. Односно повишења плата особљу коморе вели, да је то повишење морало< бити извршено с обзиром на данашње прилике. Даље наводи, да до данас Одбор коморе никога није одбио од помоћи из Добротворног фонда а издавање помоћи кретало се у границама Правилника Добротворног фондаЗа предвиђену уплату чланарине у буџету вели, да је реално предвиђена, па моли скупштину, да завршни рачун за 1939 годину и предвиђени буџет за 1941. годину прими и изда разрешницу Одбору за рачунски рад у 1939. години. Реч добија Лука Пешић, адвокат из Београда који поводом говорз колеге Др, Радивоја Јовановића у коме је навео, да су секретари Одбора^ колега Ивковић и он повредили правни и морални принцип кад су примили по 5.000.— динара на име награде за замену у болести шефа канцеларије Стоиловића, објашњава, како је дошло до исплате ове награде. Вели, да су колега Ивковић и он више од три месеца обављали бесплатно посао шефа канцеларије, па је он захтевао од претседника колеге Симића, да ангажује неко лице које ће у будуће ову дужност обављати, пошто колегаИвковић и он више то не могу да чине. Да је ово питање претседник изнео пред прву наредну седницу, на којо.ј је пао предлог, да ту дужност-