Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ — БЕОГРАД

469

и даље обављају колега Ивковић и он, но с тим, да ће им се будући рад. хонорисати. Како ни.је било сагласности у овоме то ј.е ова ствар одложена да се реши на ванредној седници која је заказана за сутра дан и на следећој седници којој он није присуствавао постигнута је сагласност, па је и колега Миодраг Поповић за одлуку гласао а сада је дао податке другом лицу да овај колегу Ивковића и њега за то на скупштини нападне. Наглашује, да су колега Ивковић и он на првој седници кад је се ова ствар решавала изјавили да они не могу да приме ту награду ако одлука не буде једногласна. Претседник даје реч Миодрагу Поповићу П„ адвокату из Београда који поводом говора секретара Луке Пешића објашњава како је дошло до одлуке о награди секретарима Ивковићу и Пешићу. Вели, да на првој седницн није постигнута сагласност па је сутра дан, када је седница настављена ради решавања овога питања, г. претседник тражио, да му се одобри кредит од 10.000.— динара да би уредио питање замене шефа канцеларије у болести. Реч добија Миодраг Миловановић, адвокат из Лазаревца који говори о томе, да се право и правда налазе у назадовању, у сумраку живота услед чега су адвокати дужни да практичним радом својој организацији придаду кове методе, свест и солидарност, те да на тај начин уздигну адвокатуру. Дотле док Комора, док адвокати не добију сва своја права они само ссешћу и солидарношћу могу да омогуће успешно вршење своје функције. Предлаже, да се уведе на скупштинама нов метод да би се избегле распре и свађе. Потом претседник констатује да је листа пријављених говорника исцрпљена, па узима реч и одговара на излагања и критику предговорника. Жали што је последњи говорник стекао утисак да на нашим скупштинама има свађа и распри. Напротив, претседник подвлачи, прошлост рада наше Коморе доказује да је такво тврђење колеге Миловановића неоправдано. Само треба познавати рад коморе и њених скупштина, а то је лако постићи јер је све штампано у Браничу. Било је увек тежње, бриге и старања на скупштинама да адвокатски ред, као слободан и независан, на основу права која му признаје Закон о адвокатима, искаже свој став у погледу правосуђа и управе у држави и истакне оне појаве које нису у сагласности са прави.ма и границама права и дужности повученим у постојећем законском поретку. Ко ове тежње и старања адвокатског реда наше коморе познаје, тај може само констатовати да оне и данас постоје и да су се и на данашњој скупштини испољиле. Тако треба схватити данашњу дискусију и претседник даље вели, да он њу тако и схвата. Уколико је у појединим тврђењима предговорника било нетачности у погледу рада Одбора на њих је већ угланом одговорено. Сматра за потребно, и поред објашњења које је дао колега Лука Пешић, да изјави, да се секретари Одбора Ивковић и Пешић нису огрешили ии о моралне ни о правне принципе када су примили накнаду за стални рад у канцеларији коморе замењујући болесног шефа Стоиловића. Три месеца пре него им је дата накнада они су радили без икакве накнаде и тек када такав изузетан рад није више било могуће да он као претседник захтева, тражио је од Одбора један кредит од 10.000.— дин. за покриће трошкова администрације, тај кредит је био једногласно одобрен и он је њиме расположио по своме праву и нахођењу. Ту нема повреде никаквих принципа а најмање моралних, јер је хонорисан један рад који је обављен мимо функција њихових као чланова одбора и секретара одбора. За овим претседник ставља на гласање тач. 4, 5 и 6 дневнога реда — извештај Одбора коморе о раду у прошлој години; завршни рачун за 1939 годину и предлог буџета за 1941 годину; — које скупштина једногласно усваја и даје разрешницу Одбору за његов рад у 1939 години. Пре прелаза на тачку 7, 8 и 9 дневнога реда т. ј. избор једног заменика претседника Дисциплинског већа и 8 чланова Дисциплинског већа и једног члана адв. дисц. већа код Касационог суда и 4 члана за испитни одбор за судијски испит, Миодраг Поповић предлаже да се прво исцрпи тачка 10 дневнога реда: Питања и предлози у смислу § 5 Пословника коморе и потом пређе на избор, поводом чега претседник изјављује да је и његова намера била да то предложи, па пошто скупштина на питање претседника прихвата ову промену дневног реда, претседник објављује да