Bratstvo

—_ 02 _—

од стране грчке (цариградске) Патријаршије и њених експоненати. Јер »грчке владике обично нијесу знале добро српски им црквенословенски него су говориле грчки и турски, па су уводили и у цркву грчки језик. Стога се је од митрополита Данила (1767—1769) у сарајевској цркви до 1850 године на десној пјевници увијек пјевало грчки, а на лијевој црквенословенски.«!%) Видног пак успјеха у том настојању нијесу Грци фанариоти могли постићи у српским крајевима ушљед јаке отпорности народа и свештенства. »За такову отпорност нашу према Грцима стекли су многе заслуге и отет стари манастири наши, те припрости калуђери и свештеници, који често ни читати нису знали, али многи међу њима, поред свих рђавих. примера грчких владика, искрено су побожни били и увијек спремни бијаху да и живот свој жртвују за вјеру и добро народа свога. Они су нам дакле, и у тим тешким временима фанариотскога ропства, сачували Српство и Православље, « 13); Због таквог рада народ је своје свештенике поштовао и цијенио, у материјалним недаћама помагао, бринуо се послије смрти им о њиховој незбринутој дјеци и дуго чувао успомену на њих. =

Но крај свега тога осјећала се свуда потреба за што образованијим свештенством, често једином интелигенцијом у народу. Но задовољавање те потребе није се свуда могло једнако лако извршити. Зависило је то од многих момената и културне и политичке природе. Крајеви који су били у бољим културним приликама, налазили се у културној средини, или се раније ослободили од Турака и дошли прије до своје слободе, долазили су прије и до својих стручних свештеничких школа, богословија. Прве се богословије или богословско-учитељске школе отварају већ у другој половици ХУШ вијека и почетком Х!Х вијека.

Прву богословију подигао је митрополит Стефан Стратимировић у Срем. Карловцима год. 1794, која је пред крај Х1Х вијека због предспреме кандидата (8 разреда гимназије с матуром), те свог наставног програма и квалификованих настав-

ника уживала углед Духовне академије или Богословског факултета. (Наставиће се)

Др. Петар Маркичевић:

12) (Св, Давидовић, ор. с. стр. 48 15) Др. Р „Грујић, ор. с стр. 110.