Bratstvo

__ 50

(0 вјери

»Ми смо од онијех који вјерују да спасу душе« своје. Јер »праведник живјеће од вјере«... »Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо и доказивање онога што не видимо«. (Јевр. 10, 38 и 39; 11, 1) — вели Свети Апостол Павле.

Неиспитани су путеви Божијег промисла којим Он руководи људе по стазама живота да их приведе к спасењу.

Сјетите се, браћо и сестре, искушења кроз која је морао проћи српски народ на дугом и мучном путу к данашњој слави и величини својој.

Кроз така и слична искушења, по таквим неравним, тешким и трновитим путевима човечанство гази и пролази од почетка свога до данас и ићи ђе до свршетка овога свијета им вијека.

То је судба људска, »Божје придјељење« како пјесник вели, или још боље то је Божија премудра одредба по којој се људи искушењима и трпљењем (Јевр. 10, 36) усавршавају и припремају за спасење, које им је намјењено.

»Не може се царство задобити »На душеку све дуван пушећи

вели високоумни народни пјесник и гуслар.

Да пак људи ходећи по неравним и трновитим путевима живота и изложени свакојаким искушењима не би малаксали, Бог им је усадио у душу вјеру, — вјеру у Бога као извор свакога добра и вјеру у се као моћ која прегаоцима даје махове и која зло побјеђује.

Без вјере у Бога и без вјере у се људи би пали у очајање, које би их довело до пропасти и до самоубиства. Или би се поживотињили па живили као и остале животиње само животињским животом без духовног.

Али баш у овој потреби духовног живота за човјека и лежи разлика између човјека и животиње. Ту разлику чини душа човјечија, која је Божанског поријекла и која је искра Божија у човјеку. Та искра то је оно »нешто« у природи људској, којим се људи одликују од свију Божијих створења на земљи а које наука мимо учења Цркве није у стању објаснити .