Čovek i inventivni život

"Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 91

према утицајима који ће они имати на целину популације. Ако би се установило, на пример, да приликом неке оскудице у храни, извесни чланови популације једног језера ограниче своју потрошњу хране више него што им је наметнуто околностима, ко би се усудио да ту чињеницу припише тежњи за заштитом других врста, другова из исте средине, као што је уобичајено у физиологији да се мисли у сличним случајевима посматраним у оквиру једног организмаг Могло би се замислити међутим да су чланови популације неког језера солидарни као што су то делови организма, и то захваљујући посебним механизмима, у основи исте природе у оба случаја. Ако при свем том нисмо доведени у искушење да на тој страни тражимо објашњење хипотетичне чињенице, разлог је што смо искуством стекли уверење да живи организам почива на принципима неког другог реда него што су то принципи који управљају живим светом. Физиолог је исто тако принуђен независно од сваког философског система, да употребљава више или мање финалистичке изразе, ма то било и само зато да боље изрази чињенице, док ми нити се налазимо у искушењу, нити имамо право да то чинимо при проучавању односа између живих бића, изузев ако излазимо из круга научног резоновања.

Ми у природи видимо истински активну хармонију једино у живом бићу, и у једном мањем степену у оквиру врсте. То је разлог што се физиологија и науке које се на њу непосредно надовезују разликују од свих осталих наука о природи, што постављају посебне философске проблеме, што нам њихов напредак у механичкој анализи феномена живота открива све више и више оно што се не налази ни у физици ни у хемији, што нас приморава да прибегнемо појмовима и изразима прогнаним из осталих наука о природи, где се њихова нужност никако не намеће.

Хармонична биолошка координација није ограничена на јединку; она је превазилази а да при свем том не излази из оквира врсте. Физиолошки механизми нису само у служби индивидуалног живота, него исто тако и у служби одржања врсте. Сем физиолошких функција, које су у служби размножавања, то јест врсте, постоје и складне корелације између јединки исте врсте, које очигледно имају исти циљ одр-