Čovek i inventivni život

92 Божидар П. М. Ћурчић

жања, баш као и физиолошки механизми који делују у унутрашњости јединке.

У животињским друштвима, код инсеката нарочито, налазимо принципе складне координације између јединки, која подсећа на физиолошку организацију: на понашање чланова према интересима заједнице. Код већине животиња се констатују у њиховим инстинктима према потомству поступци заштите, жртвовања. Уосталом, ти инстинкти су вероватно само рефлекси, физиолошки механизми са спољашњим дејством, који почивају на жлезданим функцијама, на хормонима, као унутрашња физиолошка регулисања. У сваком случају ти поступци усмерени тако да очувају живот јединке или врсте не прелазе оквир ових, и много су очигледнији у ускоме кругу јединке. Сви складни поступци кошнице или мравињака далеко су простији и мање усавршени него

што су физиолошки механизми усаглашени у унутрашњости пчеле или мрава. Шта су материнске бриге инстинката у поређењу са бригама физиолошким којима се обасипају млади пре и после њиховог рођења, кад се помисли на припремање гнезда оплођеном јајету, на заштиту и на исхрану фетуса, на механизам његовог избацивања кад томе дође време, на припремање његовог дојења, итд... Најпросвећенија и најоданија мајка никад неће моћи да учини за добро свог детета оно што чине њени аутоматски физиолошки механизми.

Поновимо укратко ово што претходи говорећи сликовито. Нема у природи погледа који би обухватио живи свет у његовој свеукупности, нема тежње да се од њега створи складна солидарна целина. Биолошка хармонија је ограничена, и не прелази оквир врсте. Али у томе узаном кругу она је очигледна, њен појам се намеће и господари приликом проучавања организације живих бића.

Али, рећи ће се, нису ли закони природе који управљају физичким светом, које се наука труди да открије и да изрази, нису ли они израз једног принципа који уноси хармонију, сличног ономе који откривамо у организацији живих бића Није ли закон израз извесне потребе за редом, за извесном хармонијом 2

Постоји у ствари битна разлика између закона природе и закона које себи поставља људско друштво. Ова разлика је толико дубока да не