Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 4.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 57.

н причешћују; увјерава Кеш их, да ће их онда Бог благословити и евојим благом помиловати како овога тако и онога свијета. 8. Кад свршаваш које му драго свештеиодјејство, чини то са благоговјенијем и с чистом савјешћу; али ако си с ким у свађи, да се нијеси усудио пристуиити светој Тајни, док се не помириш. 9. Служба божија мора бити сваке иедјеље и празника, па п у друге нарочите дане који се у отачаству нашем општенародно светкују. При којој цркви имају два три свештеника, ту се

има у своје вријеме и саборно служити литургија и више пута иреко седмице. Часове, јутрењу и вечерњу не нронуштај никада, само ако ти дозволе дјела Парохијална. 10. Свете даре за болне хранићеш на освећеном мјесту у надлежној нристојности, и мотрићеш да буду сачувани од сваке повреде; а кад затреба болне причестити, носићеш их собом врло смотрено и с благоговјенијем. 11. Свештене сасуде, ризницу, олтар и цркву држаћеш у чистоти. Патос црквени нека се опере ночесто, особито у љето.

(Наставиће се.)

Из црквенога права и црквене праксе.

Нише Т. Алагић проФесор богоел. на Рељеву.

(Наставак.) Љубав и милосрђе Бога оца спрам својега најодличнијега створа, нослала је јединца својега, Исуса Христа, да ослободи човјека онога тешкога гријеха, у који је човјек запао по својој слободњој вољи, и да га наиита својом небеском науком, која отвара царство духовне насладе и весеља. Са доласком сина божјега на земљу и са васкрснућем његовијем, в с ј а т в а р и з м ј е њ ашесја. Па како је с в е, што дише, озарено небеском науком, у самој ствари измјенило свој облик, тако је и брак, као установа, у којој се највише и најконкретнпје открива божја љубав, морао ирећи из онога стања, у које га је оборио човјек ушљед неодољивог притиска чувственостп, у оно стање, које сасвијем одговара духу, просвјећеноме и ојачаноме снагом н истином Христове науке. Гдје се јавља другчије стање и поредак нротиван ономе, кога је сам Бог унио у брачну свезу, тамо је распјеи измећу ума и воље човјечије. — Спољашње обпљежје брака зависи

стова, прелије својим благословом ону вољу и љубав, коју они обећавају једно другоме до краја жпвота, у добру и у злу. На тај начин добија хришћански брак обиљежје с в е т о с т и, м о р а лн о с т и п религиозност и. Колико је Снаеитељ наш, Исус Христос, уважавао брак и желио, да се очува у брачној свези онај дух и поредак, кога је сам Бог даровао, ради напретка и светости брачнога јединства, свједочи : 1. II р и с у с т в о Њ е г о в о н а с в а д б и у К а н и и п р в о ч у д о, к о ј е ј е т а м о у ч инио (Јов. 2: 1—12.). Варошица Кана лежалаје у Галилеји, једноме дијелу Палестине. Тамо је ио свој прилици нребивао и већи дио сродника дјеве Марпје матере Исусове. Како нам јеванђелист Јован приновиједа, ту у Кани бјеше свагда ту и мати Исусова, тамо бјеше и Исус Христос са својим ученицима нозван на свадбу. Већ сами позив од стране брачника и њихових најближих од религије брачника, т. ј. какви су брачници, сродника, свједочи, да су они гледали у присутаки је и брак. Хришћански брачници склапају | ству Христовом освечење и утврђење своје брачне хришћански брак, а нехришћански етупају у не- свезе, увеличање брачне славе и весеља. А долахришћански брак. Н а х р и ш ћанском бра к у зак Христа Спаситеља са својим ученицима на ночива благослов Христа Спасите- свадбу, значи велико благоволење, које излијева љ а, а на нехришћанском ночива Господња воља Господ на брачни живот. — Брак код Јевреја и спасење у толико само, у колико ће и ти брач- бивао је просто, без икакве црквене свечаности. ници или њихово иотомство, кад се прими јевац- Пошто би брачни уговор под ирисегом и нред ђеље на свјема крајевима свијета, ностати сасуди свједоцима од стране родитеља младожење и нете небеске науке, коју је Христос Господ про- вјесте закључен бпо, тада би пошао младожења нред ноћ кући невјестиној, гдје би га чекало женскиње са невјестом, а он, метиувши невјести вјенац па главу, полазио би шњоме кући својој, уз свечану нратњу сродника и пријатеља. Тамо би огпочело несел.е, које је обично трајало 7 дана. Кад бп полазили младенци на иочинак, просилн би прије благослов од својих родитеља. Тако се код Јевреја сачувао брак у суштини

повиједао. — Хришћанско-православни момак н ђевојка вјерују, да су искупљени крвљу Христа Сиаситеља, те за то и вјерују и мисле, да нод окриљем Бога и избавитеља својега само могу бити срећни и напредни, и да ће само помоћу божјом, моћн ријешити свој брачни задатак, очувати ону љепоту и узвишеност брачну, коју они носе пред Богом и нред људима. Стога и полазе цркви, да им црква, као рукосад и невјеста Хри-

својој онакав, какав је по божјој уредби требао