Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 10

Д -Б. ИСТОЧНИК

Бр. 1.

Бесједа на нову годину.

Драга и љубезна браћо! . Видителн како данл и године пролазе брзо као таласн мутне воде, н сваким даном и годином постајемо ми старнј, што ' нас свакога ближе гробу прнвлачи, као нека магнетична сила, које свакн од нас, може бити и не сјећа с.е често, оснм оваком прнликом, јер на данашњи \ дан увјек се попуњава рабош годншњег бројања дана, мјессцн и годнна; а то баш свакога и вехотице потсјећа на старост, смрт н на загроб„ нн вЈечни јкивот , — на нраведнп н страшни : суд божиј, на ком ће свакп морати одговарати за дијела своја која је пораднјо на земљн овђе у овом свијету божијем. Јест богме, на страшни суд божиј ђе се неће пптати, које бпјо цар илн крал. или јел бијо богат и лијеп, елаван п хваљен од народа, међу којем је жпвио, него питаће се тамо сваки то, је ли правди божијој задоста учинио, еправедаив, иоштен и бого-љубив бијо, и је ли своје знање и мудрост, богаетво и благо своје, на добро п на корист, поред тпјела и на душевно спасење своје и ближњпх својпх употребно ; п је лн својим доброчинством п са побожнпм прпмјером ту елаву н хвллу себи заелужно. Није никако доста сјећати се само оваком прплпком, и то оипх само часова и дана, када смо може битп тренутно ужпвали п пливали у радостн и весел-у, грамзећн за пожудама овосвјетскпм и уживањима, угађлјући само тјелеенн.м и опаким страетпма; плн пак сјећати се несретннх часова и удееа, туге и жалостп, које су задесиле кога у прошл-стп жпвота његовога; укратко рсћи није вајде уздпсатн за оним што је прошло него треба се еа прошлости послужнти у толико само, прп дјелању п радњи сваК0 1 У будуће, па ако нам је штосод хрђаво испало за руком од послова наганх у прошлој години старој, да то у будуће нетреба онако радитп, а што нам је опет добро исиало за руком прошле године, то треба онако радити п у будуће, тако да нам еваком за подлогу служн добро чинитп а зла се клонити и чувати. Као што не би добро било да ее ми" овог ! свјета бринемо и срљамо еамо за благом, п као ' што реко за тренутним, спрам вјечнога живота

уживањем и насладама овосвјетским, псто тако нетреба нипошто да заборавимо ннкада на Бо^а, цркву п на св. вјеру п душевно спасење и вјечни жнвот наш загробнн; а особито имајући то вазда на памети што нас давна пр'ошлост наша учп, да је народ онај са којим је нревладала та нееретна мисао и идеја: жпвити само овога свјета и уживати, а небринути се за душевно спаеење, и не радити ништа за вјечни живот, такав је народ цео постигла казча и покарање божпје, још и овога свјета, пак се поред других млогнх певоља морао још и са свим изгубпти са овога свјета и претопнтн се у море других иарода. Мп православни, наш народ српски, требамо се строго чувати тијех безбожнпх п саможивпх мислн, п тијех вј&трогонпх идеја, требамо се чувати као живе ватре; пак никад н не помишљатп на друго што осим на створитеља правог Бога, на православну вјеру, и на св. матер нашу цркв}', на ту једнну п наисигурнију узданпцу будућпостп наше. Зат ј драга моја браћо! што. смо ми један малн народ у овом божјем евјету а који смо притом зојг иеслоге наше п у безвјерју млого претрпјелп и доста добра нзгубили, а поред тога још н данае, са свпјех страна абкољени саМо са млого јачпм, моћним и већпм, како бројно тако н духовно, народпма туђим. Мп којп смо тако тјесно прпвезани за вјеру нашу православну и за ов. цркву нашу, која нам нро.повједа братску љубав и слогу, душевнп и вјечни живот. II мп пак ако смо ради и ако желнмо благостања ереће и напредка себи, и уираво ако смо ради опстанку нашем на лнцу ове наше пређсдовске зсмље, ми треба да се нпкада и нпношто, ни рнјечи, ни дијел< м, ни помпсли не одвајамо од Б.ога, вјере и цркве наше православне, мп треба да будемо правн Хришћани и чвретн Србп, и ерцем и душом; а тко другчије' мислн, да ми Србн можемо тобож опстати у овом евјетском садањем каосу, без вјере и цркве и без нонеких наши обичаја народних, такав човек • који тако мисли тај јако. гријеши, и тај је на том хрђавом ступњу изопаченог оиразовања т. ј. ако се то може и назват икаквнм образовањем; који за светињу вјере прођедовке и цркве и народа свога, немари и иеполаже нншта по здравом мпшљењу такав је човек крвни непријатељ