Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

еамо моћи ћемо са мирном и чистом савјести нашом, весело и у радости сваки дочекивати и пропраћати још млого новнх љета и година и данашљих иразника, све са здрављем у славу боасију, а свршетком живота нашега. тако ћемо

моћн лако датп одговора на страшном суду божјем за дјела наша на земљи. Амин. Говорио у Брчком Прото ЈовичиЋ.

Старе У црквп мплошевачкој (котар градачкн) налазе се трн црквене књпге, које по својој древностн н садржинн зас лужу ју дн се прнкажу особпто зато што ^у старе а српске редакцпје. Од куда су ове књпге донпјете у цркву ми.ннневачку пезна се. Црква у Милошевцу грађена је п освештана 1853 годпне, а до тада цркве није ту бпло Свештеник Јово Поповић, при коме је иста црква ирав.веиа, давно је умро, те зато се неможе дознатп од куда му те књиге. Само то зна се да му је и отац био свештеннк, па вал.да су му од оца и остале. Прва је књига Евангедпје: руком писано иа доста јакој артнји већег Формата. Кад је п ко је ппсао исто, незна се, јер спочетка нема листова све до 30. ог зачала Матејевог, а тако исто и на крају нема свнју листова. Последње је зачало Јованово 60. то , па да.ве нема. Здравих листова нма свега 186. Ма да се незна вријеме кад је писано, али пошто је рукопис, то већ показује да је старо. Наслови, зачала и почеци евагфе.ва п исан п су црвеним, а остало црнп м мастплом. Скраћење ријечи са тпт.тма доста је велпко. Наслови су особпто вјештачки написани. Писмена у насловнма уплетена су једно у друго. Дако се чита. а тако је лијепо минејским словима писано да се на први поглед чппи е је штампано. Форма н .вепота овога рукопнса ономпње

књпге. на „ресавеко писаније", које је у манастиру Манасијп у Србији за вријеме Стеиаиа внсоког на далеко чувено било. Листовп овог евангелија нпјесу озиаченн бројевима него табацп. Сваки табак на првом и последњем лпсту и то при дну озиачен је славенскпм писменом као бројем. Сваки наслов евангелија почиње са ,,6жг' на пр. „6 м;е от Д1арка стое е\*г,т". „бже от Лбкп" и т. д. По језику, којим је ипсано као н све „Србу.ље" разликује се од данашњег црквеног руско-словенског језика. Да се видп слог н језпк овог рукоииса ја ћу овде пзложпти само један стпх из 25. зачала Марковог: „11к кр 'к/ие №но сћвјмшесе аилк! кк Јсо8 н ккнв'кстишЕ Јел»оу вкса елика сктворише и елика нлоучише". Друга је књига Слу жб^НИК: штампан, листови су у осмини табака, ередње велнчпне. Садржај нлп раепоред није по оном реду као у данашњнм службеницима. На првом мјесту налази се: „Поученије св. Василија свештеницима", а за тим „заповјед светога Васплија" у којој се налаже да се на великп четвртак пзваде два „лгнкцл", ге један да се чува преко цпјеле године. Агнец да се раздјели на четири части, „Ц прћвоуго честк, дл вкложишн кк ст 'к1 пот1цж, нл петровк длнк. II дцоугоу честк. нлоусненје Пци. II третјм честк, нл ј ) ож д'кство Хво. II че г гврктоу чест, плкм нл плс\оу."