Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 178

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Бесједа па

Драга браћо, мили роде сриски! Овако ерпски пјесннк опнјева Косово и на њему крвавијем словима записану слободу српску, па овако вам, српска браћо ево н ја отпочнњем рпјеч своју, да вас разговорим п охрабрим и да вам представим значај данашњег скупа овђе. Тешког сам се иосла латио, слабачко су моје силе, та да ти родс мили у данашњој мојој бесједи са онаком важношћу представнм значај данашње тужне успомене, какав она нма у српској историјн, српској цркви и у цпјеломс народу српском. Ннштава је моја храброст према онолнком јунаштву народа српскога, који је јуначки сносно тешке ланце петстогодишњег ропства ; незнатна је моја памет према онпм српским умовнма, којн су танким џеФерданом п оштрим јатаганом војевали против царевине, пред којом је и моћна Европа стрспнла, па за то се слушаоци моји и бојнм, да својим говором нећу моћи онако вјерно представити значај данашње тужне прославе Данас се браћо навршује уираво пуних пет вјекова, псг стотпна по Српство чемернијех година од како су за свој иарод и његову слободу, за свету вјеру и милу отаџбину, л за крст часни и слободу златну" изгинули и у мрачни гроб на Косову палн српски цар .1азар н на хнл,аде срнских јунака, којпма се данас за покој мученичких душа свуда по цијеломе раздробл,еном Српству у божијим храмовима поје летурђнје и прпноее топле молитве Творцу, па сво н код нас. Ах браћо, ко ће да вам мирне душе све потанко исприча шта се збпло тога злокобног дана на Косову ? Но прије тога требао бн вам нричати о оним златним и старнм временпма наше славне прошлостн кад је Србин „живовао лпјепо", о царевима и краљевима, о жупанима п велможама, о светитељима и просвјстптељима, о војводама и јунацима српским. Алп који научењак има толико мудростн и знања, нлн којн родољуб има толико родољубља, да славећн дјела наших велпкана — предака и ставл.ајући их

здап 1889. год. г Хеј слободо дивни цвијете Много л си нас б.пага сшала, Многа ли је крвца сртка На твој олша/р ттрокаттала /" (Трахов-лаз). за примјер њиховом потомству а не побоји се, да пм елаву не умањи, да им велнчпну не окрњи ? Па која ли дјела наших предака треба најприје а која пошље да причам? Са каквим ли вијенцима треба да окитим наше соколове, који своје јуначке сриске грудн не Жалише у свако доба ставити на браннк српскс слободе ? Би ли дакле, да вам причам прошлост српску ? Не, нећу, јер то би ме дуго одвело. Е па би ли да вам ређам Косово, цар-Лазара, Обплнћа, Југовиће, и још многе храбре витезове ? Нећу вам нп о томе много набрајатп, јер и овако се бојпм, да би нам „око заблистало па сузу пролило". Значај Косова огроман је, наука Косова не процијењена је доиста за цијело Српство! Зато Србадијо драга дајте, да се за часак духом пренесемо и духовннм очима бацимо на тужно Косово, јер ћемо отуд моћи пзводити поуку за будућност нашу. У прошлости ћемо наћн и узроке са којнх се угасила свијсћа велићинс српске. Цар Душан силни, та заиста сјајна звијезда даница на нашем српском небу за владе своје бијаше најбоље рашпрно српску државу и иодигао је на врхунац њезнне славе. ТБегова вслнка држава задавала је страха гордом истоку н лукавом западу. Одмах пошл>е његове смрти а за владе његовог сина нејаког цара Уроша, нешто због завнсти, неслоге и разрода српске властеле, а нсшто због подлијех туђинских уплнва пође српска држава слабити. Српска властела се осили ; завист и међусобна неслога код ње све то више отимаше маха. Сваки је грамзио за славом, влашћу и шћаше да неодвисно влада. Онп ископаше раку слободи и самосталности српској. Та не пјева узалуд славни наш пјесник н владика Петар Пстровић Његош : „Великаши, проклете им душе ! На комадс раздробише царство, Српске силе грдно сатријешс; Великаши, траг им се утр'о! Распре сјеме поснјаше грко, Те с' њим племе српско отроваше".