Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 450

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

појмљиво преставити, и убјрдити их о нуисности своје смрти, ради свога васкрсиућа, те им је за то и рекао: да као год што жито мора у земљи прво умријети, да узмогне рода дати. да тако исто мора и човјек прво умријети, да узмогне по том васкрснути. А што је он за примјер узео баш зкито, тпме није мислпо, да се само са „житом" може сравнити човјечија смрт и васкрснуће, што се види из тога, што св. апостол Павле, који је такође хтјео појмл.иво преставити и растумачити смрт и васкрснуће, рече : „Безумниче!, ти што сијеш не ће оживљети, ако не умре. И што сијеш, не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго каково". Из овог се дакле јасно види, да како некувано, тако исто и кувано жито, нема смисао и карактер догматски, но да је „ жито и , како Исус Христос, тако исто и св. апостол Павле употрјебио само за сравпење за смрт и васкрснуће човјечије. Како је, за што је и кад је постао у Хришћанској цркви обичај, да се прави ..ко.виво", и шта оно означава, ево прилике и г. Милошу да и он то све дозна, а с њим сви они од читалаца овог листа, који до сад то нису знали. Познато је, да се у свакој служећој цркви, у суботу прве недјеље великога (ускршњега) поста, која се од старине зове „Теодоровска субота", освећује кољиво и раздаје народу. Гдје није обичај, да се у ту суботу одржава служба, освећује се кол.иво у петак исте недјеље на служби пређеосвећеној. Гдје — гдје пак освећује се оно и раздаје^и у петак и суботу. Наша дјевојке — бар у Сријему — врачају са истим кољивом, и мећу пред спавање под главу неколико зрна од тог кољива, те држе, да ће те ноћи снити онога, ко ће им бити муж Како је и зашто је уведено, да се Теодоровске суботе освећује у цркви кол.иво и раздаје народу, наводи се у тријоду (књизи, у којој се налази све оно, шта се има у цркви појати и читати од недјеље „Митарја и Фарисеја" па све до васкрса) у синаксару, и ако не баш са свим онако, као што се наводи у црквеноЈ ЈГСторији. Ја ћу овдје у главном навести и по синаксару и по црквеној историји, како је и за што је уведено да се Теодоровске суботе освећује кољиво.

Први Хришћани строго су држали на пост прве и последње недјеље великога (ускршњега) поста, а тај су обичај попримили од старозавјетне цркве, у којој се такођер први и последњи дан неких великих празника особено светковао. Нзима је још у дјелима апостолским казано, да се чувају од прилога идолских и од крви и од удављенога (дјела апостолска 15, 29.), те знајући за то одпадник (АрозШа) Јулијан (Флавије Клаудије Јулијан цар 361—363) унук Констанција Клора а зет Константина великог од друге жене Фаусте, био је у почетку хришћанин, а по том одрекао се хришћанства, те га за то и прозваше „одпадником" (арозШош), заповједи антијохиском намјеснику 362, да прве недјеље великога (ускршњега) поста, потајно даде попрскати крвљу идолских прилога сву ону храну за свакидашње живљење, што се продавало на тргу, и коју су Хришћани куповали. Тиме је он хтјео исмијати хришћански обичај и оскрнавити их. Ну тај његов недостојан умишљај, не испаде му за руком. Св. великомученик Теодор Тирон (мученичком смрћу умро 17. Фебруара око 306. у Амасији, вароши у малој Азији, престоници краља од Понта, за владе римског цара Аурелија Валерија Максимијана (284—305.), јави се у сну архијереју, управо патријарху антијохијском Евдоксију (Евдоксије био је у Антијохији од 357—358., као патријарх Аријански, као што наводи митрополит ПорФирије у „Трудм КивскЈА Лкаделт" 1874. и 1876", а у Цариграду наводи се као патријарх од 360—370. Евдоксије. Како се у синаксару у тријоду не каже у ком је граду био Евдоксије архијереј, или као што се у историји на једном мјесту спомиње као антијохијски архијереј, а на другом као цариградски патријар, биће, да се св. Теодор Тирон јавио антијохијском Евдоксију, јер се и у синаксару каже, да је био „неправи и неправославан архијереј" т. ј. аријевац. Година његовог јавлења биће да је у историји добро наведена, у синаксару не наводи се година, а ПорФирије биће да је поФалио у наводу код антијохијског Евдоксија, јер 357—358. Јулијан и није био још цар), те му каже за намјеру Јулијанову. Подједно заповједи му, да у чисти понедељак сазове све Хришћане, и да им забрани куповати на тргу оскрнављену храну.