Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 452

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

црпе поуке у свијем радњама. У оеталом што се овог потоњег тиче постићи ће се већ и тијем, што ће се и ученици сами међу собом поучавати јер ће из љубопитства запиткивати један другог шта је и како је који радио. При подјели лија треба учител> да пази да једном ученику неда такву лију. на којој преко цијелог л.ета не ће имати скоро никакова рада. .Лије у расаднику воћа и иовртњаку треба дакле међу ученике раздијелити, дочим расадник поврћа, врсте жита, крмне и л>есковите биљке. затим бил.ке, од којих се добива влакно и уље, треба дати по једном ученику под главни надзор. Сваки нов посао треба учитељ без многог говора да покаже дјеци и да их иусти, да сама покушају радити. Наравно да ће мнпги ученик невјешт бити, но у том случају треба учитељ као обично да има стрпл,ења. Повјери ли учител. ученику једну лију, тада треба строго на то да пази да ученик у раду обавља преузету дужност и рад. Строгост при том не ће никад шкодити а пријетња, да ће му се одузети лија у случају немарности, користи ће у већини случајева. Том подјелом рада имаће учитељ преглед над свијем радовима у врту и однеговаће себи валане раденике, који ће му сваком годином све више олакшати рад. Најмлађим ученицима повјерићемо н. пр. пикирање младијех биљчица 1 ), старијем пресађивање истијех у расадник воћа а најстаријим оплемењење. Међу тијем треба дозволити и власницима лија да се рецкањем вјежбају у оплемењењу. Они ће играјући се научити тај важан и лијеп посао. Многи ће се ученик тијем поступком моћи при изласку из школе похвалити да је воћку однеговао до висине круне. Такову воћку треба му прије но што изиђе из основне школе поклонити да је пресади код своје куће, и можемо бити увјерени да ће исти и даље на њу пазити као на очи у глави. Разумије се по себи да сваки ученик треба своју лију да плијеви од корова и да је редовно залијева. Да не би ученици при залијевању чекали један на другог, треба се постарати за довољан број пољевача, јер ће се ученици ушљед чекања врло лахко разићи на све стране и тијем реметити ред у врту. *) Пикирање (воћкице, које се одњегују из сјемена, пресађују се како пусте четврти лист, те им се при том расађивању скрати главни корјен за половицу, да боље развију ситне жилице).

Плијевљене задаје љети највише посла. Истина да би многе ручице, које раде у школском врту, могле лахко савладати тај иосао, но ваља знати да дјеца нерадо плијеве па се измичу од посла. Томе може учитељ у неколико доскочити сијањем и сађењем биљака у редове. У редове посијане биљке не само да дају врту љепши изглед, већ се могу малом мотичицом лахко окопати а коров само покупити руком и лија ће бити чиста од корова. При сијању биљака у редове, не ће се никад догодити да ће ученици с коровом ишчупати и посијану биљку, јер ће и сам ред показати шта је посијано а шта није, дочим се иначе лахко догађа да дјеца не познавајући бил.ке почупају усјев а оставе коров. Подјела лија међу ученике такођер олакшава плијевлење, јер ће сваки ученик морати плијевити и чисто држати своју лију. Ваља нам споменути да се лије поврћа као и цио рад око цвијећа могу повјерити и дјевојчицама, само теже радове као риголовање и копање не треба им давати. ТТТто се тиче цвијећа мора се признати да га већ из естетичних разлога треба гајити у школском врту, но ипак не треба у том прећеривати. У некијем школским вртовима поклања се гајењу цвијећа скоро највећа пажња. Ово би било погријешно и на дјевојачким основним школама, у којима би се могла гајењу цвијећа поклонити заиста већа пажња а камо ли на сеоским дјечачким школама, гдје у школском врту треба да су главни практични радови и гајење важних корисних биљака, јер је вјежбање у ирактичним радовима од веће важности те је управо и цијељ школском врту. Познато је да разни усјеви доспјевају у разно доба, неки се употребљују рано у прољеће, неки љети а неки у јесен. Ово важи особито за поврће, па с тога ће се у повртњаку у току л.ета појавити мјестимице празнина. Такове празнине не треба у школском врту да има, ушљед чега треба учител. да настоји да ое у лију, која је испражњена одмах посију или засаде позније биљке, или да се између редова раног поврћа посије позније, које ће лију запремити послије, кад се рани усјев са ње дигне. На то вал.а обратити особиту пажњу, јер се тијем даде разјаснити она околност да повртњак — наравно уз већи рад и гнојење — даје преко године знатно већи приход него ли исто тако велики комад оранице.