Dabro-bosanski Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 45з

Пошто се пак и јесењи усјеви приберу, треба одмах предузети приуготовљање земљишта за идуће сијање. Сви знамо да онај човјек, који живи без рачуна, не може напредовати. При сваком раду мора се дакле рачунати ако хоћемо тачно да знамо шта смо у рад уложили и колико смо се тијем радом користили. Рачуи нам каже да ли напредујемо или назадујемо, па с тога је и пољопривреднику од пријеке потребе да помоћу рачуна сазна колико му који усјев донаша прихода, како му се исплаћује један или други начин рада. Рачун ће му јасно показати и пробитке рационалног начина приређивања. С тога ваља дјецу већ у школском врту приучавати на зарачунавање свијех издатака и прихода, како ће се кашње тијем користити. Ученици треба дакле да воде рачун о трошковима школског врта, да зарачунавају све радове н. пр. шта би се морало платити најамницима за онај сат рада што су га они сами обавили, исто тако вриједност сјемена итд. На пошљетку да плод са сваке лије измјере и прорачунају његову вриједност по постојећој цијени. Ако ученици све те податке биљеже изнаћи ће простијем видовима рачуна чист приход појединих лија, одјелења па и цијелог школског врта. Прорачунавање би учител, наравно предузимао с ученицима у школи за вријеме часова одређених за рачунство. Н1то се тиче оплемењења, којом треба у школском врту обратити особиту пажњу, опомињемо сваког учитеља да је главно да их дјеца науче добро и коректно. Није потребно да дијете познаје многе врсте оплемењења, већ само неке најглавније и које ће моћи лакше научити. Научимо дјецу по једно оплемењење за разно доба године, за разне врсте воћа и разну дебљину стабала па смо потпуно одговорили свијем потребама. Можда у школском врту не ћемо имати увијек подлога разне дебљине ; у том случају наћи ћемо их на сваком кораку чим се ван села макнемо. Неће дакле лоше бити да учитељ у прољеће изиђе с дјецом и у околицу па да их и тамо учи оплемењењу. Ово би била нека промјена, коју ће дјеца прихватити радосно. При уређењу школског врта гријеши се врло често тијем што се хоће одмах прво године у њему да саде и култивишу све могуће биљке. То је врло погрјешно, јер се од учитеља тек не може захтјевати да од једном постане вртар и

пољоприврједник, Захтјева се да буде педагог, психолог, лијечник, коровођа, врло често опћински перовођа па сад још и вртар. Потребе изискују да се свијем тијем мора занимати, но све треба прво учити. Почне ли са расадником воћа — за који треба највише времена да постигне успјех — тада може уз њега култивисати и најобичније поврће. Затијем нек уведе пољопривредне корисне биљке, па бил.ке пољопривредне индустрије, важније техничке и љековите биљке, напошљетку шибље цвијеће и остале биљке. Нека их дакле постепено увађа у школски врт, јер свака та грана захтјева посебну штудију, а особито захтјева расадник воћа знање и много труда. Ако ее све од једном култивише, тада ће се много што шта занемарити и пропасти, прегледа не ће бити и воља за рад ће се изгубити. Занима ли се учитељ постепено са културом поједине групе биљака, тада ће имати довољно времена да читањем стручнијех дјела прибави себи довољног знања. Учитељ, који буде увиђао пријеку потребу пољопривредне наставе на основнијем школама и њену замашну корист по напредак нагаег народа, задобиће постепено и љубав према том раду те ће и сам настојати да све даље и даље зађе у појединости пољопривредне науке. Потребно је дакле да наше духовне власти и црквено школске општине поклоне пажњу овом предмету а увјерени смо да ће сваки учитељ — почне ли само у том правцу радити брзо придобити љубав према пољопривреди и уложити сав свој труд да допринесе и он од своје стране колико могуће унапређењу исте. С овијем смо у кратко навели како треба учитељ да поступа при поучавању школске дјеце пољопривреди у школском врту у току прољећа, љета и јесени, преостаје нам дакле још и зима. Зима је управо најзгоднија, да (се приуготови све што је потребно за продетње радове. Зими се могу дјеца бар нешто теоретички поучити о култури, која ће се у школском врту предузети на прољеће. Познато је да се у новије вријеме настоји око увађања ручних радова у школи, па зар се не би то дало згодно спојити са радом у школском врту, те и тој грани наставе дати одређен и користан правац. Пољопривредни алат, држаља за исти, кочићи, тркље, ограде и т. д. даће у том погледу ученицима пуно материјала за израду и оправку преко цијеле године а нарочито преко зиме.