Danas

Seks, smrt i fudbal Čoveče, promeni pelenu

Pažljiva proučavanja, iako ne svuda prihvaćena, pokazuju da je najveći broj fudbalskih navijača muškog pola. Ovih dana, sve više i više, i žene pokazuju interes za igru, ali pažljivija ispitivanja pokazuju da se one uglavnom interesuju za muškarce, bilo da su na terenu ili ne, a ne za sam sport. Tojest, tako bi trebalo da bude. Ali ono što tek sada počinje da se shvata, blagodareći novim naučnim ispitivanjima, je strašna cena koju muškarci plaćaju za svoju posvećenost, i šokirajući velika biološka prednost koju žene izvlače dozvoljavajući to. Muškarci se bukvalno übijaju za Ijubav ugre, a žene ih podržavaju u tome. Dobro je poznato da žene žive duže nego muškarci. Ali naučnici su dugo pogađali zašto je to tako. S biološke tačke gledišta, rađanje dece postavlja znatno veće zahteve pred žene nego pred muškarce; prema tome, moglo bi se očekivati da je očekivana dužina života za žene manja. Zašto to nije tako? Odgovor može da nas šokira, čak i skandalizuje. Prema novim ispitivanjima to je zbog toga što majke provode više vremena nego očevi čuvajući decu. Istraživači su testirali ovu teoriju proučavajući razne vrste majmuna. Našli su jaku korelaciju između vremena koje ženke provode brinući se za svoje potomstvo i dužine života ženki u odnosu na mužjake. Tamo gde sva briga pada na ženke, njihova

prednost u očekivanoj dužini života je najveća; tamo gde mužjaci nose deo tereta ženska prednost u dužini života je manja. U gotovo 99 odsto slučajeva, ženke se više staraju o potomstvu nego mužjaci, ali poenta je u tome da su istraživači ispitivali dve vrste - majmuna-sovi i titi majmuna gde mužjaci provode brinući se za

svoje potomstvo, to više vremena, izgleda, oni provode takmičeći se međusobno za status, bilo boreći se međusobno, bilo sledeći iracionalnu posvećenost igrama s loptom. Očigledno, takvi napori postavljaju veće zahteve fizičkim resursima jedinke nego porođaj. Sada, moglo bi se reći da je prerano zasnivati moralne stavove na ovim rezultatima. Mi se ne slažemo. Da, pitanja se mogu postavljati o nalazima istraživača, ili o Darvinovskoj osnovi koja izgleda ih opravdava. Ali ti i drugi detalji ne treba da nas zadržavaju. Potenta je jasna. Žene, nažalost, uzele su monopol na gajenje dece, podstičući muškarce da dovode svoje živote u opasnost, gledajući toliko fudbal. Muškarci, isključite tu televiziju i otkažite taj put u Francusku. Postanite novi čovek, i eto, ovog puta, zaista. Promenite pelenu, za ime Boga, i dodajte godine svom životu. The Economst (London)

Zašto je šef garaže poklonio auto Tanjugu Ljubav zvana strah od kazne

Lazo Aleksić, šef Tanjugove garaže, poklonio je 14. maja agenciji automobil marke daewoo, tipa espero! U ime Tanjuga poklon je primio tadašnji v. d. direktora Zoran Jevđović. Vest bi. svakako, bila za novinsku rubriku verovali ili ne, podvizi, ili makar odjeci i reagovanja, da nije reč 'o kolima koja su „notirana" nedavnom privatnom tužbom devet bivših Tanjugovih novinara protiv Jevđovića. Danas saznaje nezvanično da je, zapravo, v. d. direktora Zoran Jevđović taj automobil kupio agencijskim (čitaj: državnim) parama, a registrovan ie na Lazića! Kada je omča zvanr sumnja za kriminal počela da sa steže oko (tada još) direktorskog vrata sklopljen je ugovor o pokionu. Poznavaoci kažu da espero vredi nekoliko desetina hiljada maraka, pajeveć a činjenica, kombinovana sa okasnelom Tanjugovom platom od nekoliko stotina dinara, deluje komično. Tačnije, delovala bi da nije sumnjiva. Sud će ustanoviti da li je poklon iskren ili su tužioci u pravu. Činjenica je, svakako, da će ugovor o poklonu Jevđoviću umanjiti pripisane grehe, teške nekoliko miliona što dinara, što maraka i dolara. J. J.

Antiratna kampanja

Obaveštavamo vas da će se završetak akcije distribucije letaka Antiratne kampanje odvijati u Beogradu u nedelju, 12. jula 1998. godine. Do sada su naše letke videli građani Preševa, Bujanovca, Trgovišta, Vranja, Medveđe, Bojnika, Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Lebana, Leskovca, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada, Crne Trave, Vlasotinca, Babušnice, Dimitrovgrada, Pirota, Niša, Svrljiga, Aleksinca, Soko Banje, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva, Raške, Novog Pazara., Tutina, Nove Varoši, Prijepolja, Priboja, Cajetine, Ivanjice, Lučana, Čačka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Boljevca, Zaječara, Negotina, Kladova, Majdanpeka, Bora, Kučeva, Petrovca, Malog Crnića, Golupca, Velikog Gradišta, Požarevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Velike Plane, Lapova, Varvarina, Kosjerića, Bajine Bašte, Ljubovije, Malog Zvornika, Krupnja, Loznice, Mionice, Valjeva, Koceljeva, Valjeva, Vladimiraca, Sapca, Bogatića, Sida, Sremske Mitrovice, Rume, Pečinaca, Obrenovca, Üba, Lajkovca, Lazarevca, Barajeva, Sopota, Aranđelovca, Topole, Mladenovca, Pančeva, Kovačice, Alibunara, Plandišta, Bele Crkve, Vršca, Sečnja, Zrenjanina, Zitišta, Srpske Crnje, Kikinde, Subotice, Bačke Topole, Apatina, Vrbasa, Stare Pazove, Iriga, Inđije, Beočina, Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Titela, Žablja, Temerina, Novog Sada.

Navijačke dileme

Vlastimir Mijović, nekadašnji glavni urednik omladinskog lista Mladost, piše u sarajevskom Svijetu: - Za koga ste navijali? Bolje je, u stvari, upitati: da li ste navijali protiv Jugoslavije i Hrvatske na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Francuskoj. Što se mene tiče, moram vam priznati da sam osjećao nelagodu i kad su Jugosloveni i Hrvati primali i davali golove. U svakom slučaju, nisam se „naježio“ prilikom intoniranja himne „Hej Sloveni", kao ranije, prije sedam-osam godina. Sve mi je to nekako daleko, gotovo nestvarno. Nemam snage da mrzim, a još manje razloga da volim to što je ostalo od nekadašnjeg zajedničkog doma. Vidio sam mnoge koji su na sličan način doživljavali utakmice SRJ i Hrvatske u Francuskoj. Ali sam vidio i mnoge koji su zajapureno navijali - protiv! I još nešto; vidio sam, premda najrjeđe, i one koji su, u većem društvu, otvoreno navijali - za! Zbog toga je bilo malih trzavica i polemika, ali nije bilo nikakvog sukoba. Fudbal je ipak fudbal. Najbolji odgovor na ove dileme čini mi se da je u jednoj tv-emisiji dao reis-efendija Cerić. Pošto uvijek navija za slabijeg, tako je mirne duše mogao navijati za Jamajku, Japan, SAD i Iran. Povoljnu okolnost pričinilo mu je, naravno, i to što je ovu izjavu dao prije sučeljavanja SRJ i Hrvatske sa jačima od sebe.

18/Danas

Subota - nedelja, 11-12. jul 1998