Danas

Marama- znak netolerancije?

Zato što nije bila spremna da se odrekne dela odeće koji predstavlja „deo njene ličnosti“, Avganistanka-Nemica Ferešta Ludin nije primljena za nastavnicu u nemačkoj državnoj školi

Specijalno za Danas Bon - Član četiri nemačkog ustava glasi: „Sloboda vere, savesti i sloboda verskog i svetovnog opredeljenja je nepovrediva." Ali, kao što je poznato, ne šeta svako s ustavom pod miškom, a i onima koji bi morali da ga poznaju uvek ostaje mogućnost da ga tumače ovako ili onako. Dakle, bez obzira na citiranu apsolutnu slobodu verskog opredeljenja, muslimanka Ferešta Ludin, rođena pre 25 godina u Avganistanu i, kao što prezime kaže, udata za Nemca, te nemačka dižavljanka, ne može da bude primljena u dižavnu službu kao nastavnica iako ispunjava sve uslove - osim jednog; nije spremna da se na časovima odrekne marame koja, kako kaže, „predstavlja deo njene ličnosti". Politieki simbol Proteklih dana „slučaj Ludin“ bio je vruća tema u saveznoj zemlji Baden- Virtemberg: može li Ludinova, s maramom na glavi, da predaje u školi ili ne? Oko toga su se lomila koplja kako za stolovima u pivnicama, tako i u Landtagu i na stranicama štampe. Sada je ministarka za kulturu ove savezne zemlje Aneta Šavan (CDU) najzad odlučila: ne može. Ministarka je objasnila da nošenje marame ne predstavlja versku obavezu muslimanke. Opredeljenje ~za“ ili ~protiv“ marame pre je u islamskom svetu predmet sporova i izraz razgraničenja od onih druge vere. U prilog takvoj oceni ministarka navodi činjenicu da većina muslimanki u svetu ne nosi maramu. Štaviše, „marama je u raspravama koje se vode u islamskom svetu i simbol kulturnog razgraničenja, a time i politički simbol. Ako gospođa Ludin uprkos tome insistira da tokom nastave nosi mararnu, onda ona ne može da bude zaposlena u školi“,

izjaviia je ministarka Šavan obaveštavajući javnost o odluci. Ona dodaje da u javnoj školi nastavnica mora da predstavlja primer, ona je predstavnica države i njenih normi. A jedna od vrlo značajnih normi je tolerantnost i nastavnik tu tolerantnost mora da pokaže. A ako Ludinova insistira na marami, ona time jasno pokazuje da nije u stanju da shvati kakvu poruku tom ličnom odlukom upućuje javnosti i nije svesna političkih posledica i zloupotrebe verskih simbola kao pohtičkih_poruka. Aneta Saven takav stav objašnjava time što se, na žalost, na devojčice u muslimanskim porodicama, u kojima su majke već odbile da nose marame, sada vrši pritisak da ih one nose. Ministarka se istovremeno nada da će njena odluka predstavljati jasnu poruku da se na kraju 20. veka više nijedna devojčica ne sme prisiljavati da nosi takav simbol kulturnog razgraničenja.

Ona istovremeno dodaje da se odluka ne odnosi na sve muslimanke i da time nije uvedena generalna zabrana nošenja marama u javnim školama, jer bi to bilo i protivustavno; tu se setila člana 4. Ali, u državnu službu s maramom na glavi ne može. Šavenova je osetila potrebu i da objasni u čemu je razlika između nošenja krsta ili odeće nekog hrišćanskog reda i marame na glavi: danas u hrišćanskim simbolima više niko ne vidi političke simbole, misli ministarka, članica jedne katoličke stranke. Dalja razrada teze je, istina, donekle nejasna. Kao, način života povezan s nošenjem krsta nije obavezan za svakog hrišćanina i nijedno dete, za razliku od marame, nije prisiljeno da nosi odeću nekog (hrišćanskog) reda. Zanimljivo je da je ministarka Šaven dozvolila Ferešti Ludin da - s maramom na glavi - završi praksu uz obrazloženje da država ima monopol na obrazovanje, te je obavezna da svakom i omogući da završi školovanje. Navodno, i sada je ministarka - koja je inače potpredsednica Centralnog komiteta katolika - bila spremna da zaposli Ludinovu, jer ne može da se pomiri s idejom da se ograničavaju verske slobode i to, povrh svega, jedne žene. U tome je Šavenova imala saveznika u predsedniku zemaljske vlade Ervinu Tojfelu, koji je rekao da ga „više interesuje šta je u glavi, nego šta je na njoj“. Ali, kako se to kaže, politička konstelacija bila je sasvim drugačija i ministarka je na kraju bila primorana da donese pomenutu odluku. Osim liberala, sve stranke protiv Predstavnici svih stranaka, osim liberala, izjasnili su se protiv zapošljavanja mlade Avganistanke-Nemice, ukoliko se ne

odrekne marame. Predsednik parlamentarne frakdje CDU Ginter Etinger pozdravio je odluku, jer „izražava mišljenje većine poslanika CDU“ i predstavlja „presedan koji će imati dalekosežan značaj kada je reč o budućim slučaje-

vima“ (te vrste). Predstavnica Zelenih Bigi Bender takođe je bila protiv prijema Ludinove, jer navodno nasuprot slobodi nastavnice da nosi maramu stoji „negativna sloboda" učenika koji, valjda, moraju da je gledaju s tom maramom i tako imaju negativan primer pred očima. Najzad, šef socijaldemokrata Uli Maurer potegao je već pomenuti argument da nošenje marame u islamu nije obaveza. On u stavu Ludinove pre vidi „demonstraciju" fundamentalističke struje unutar islama koja nema nikakve veze s osnovnim vrednostima nemačke (hrišćanske) demokratije. Postoji i teza da je Ferešta Ludin bila samo oruđe u rukama fundamentalista. Kao, da je njoj dozvoljena marama, odmah bi se javilo još nekoliko desetina muslimanskih nastavnica u Baden-Virtembergu koje bi zatražile isto pravo. Što bi sigurno opasno ugrozilo hrišćanski Baden-Virtemberg.

U javnoj školi nastmmica mora da predstavlja primer, ona je predstavnica dižave i njenih normi. A jeđna od vrlo značajnih normije tolerantnost i nastavnik ta tolerantnost mora da pokaže

Nenad Briski

Zajmovi Aziji i Rusiji ,,utanjili“ kase svetskih bankara

Prvi put od 1977, Međunarodni monetarni fond moraće da pribegne rezervnim sredstvima iz takozvanih Generalnih sporazuma o zajmovima (GAB), kojima su obuhvaćene 22 najbogatije zemlje sveta

Vašington - Sredstva Međunarodnog monetarnog fonda raspoloživa za slučaj krize smanjena su posle dodele najnovijeg zajma Rusiji na najniži nivo od početka osamdesetih godina, izjavio je novinarima jedan od direktora Fonda Stenli Fišer. Stoga će Fond, prvi put od 1977, morati da pribegne rezervnim sredstvima iz takozvanih GeneraJnih sporazuma o zajmovima (GAB), kojima su obuhvaćene 22 najbogatije zemlje sveta. GAB jeiezervni fond osnovan 1962. radi odbrane svetskog monetarnog sistema, a MMF će morati da ta sredstva koristi pošto je paketom pomoći od više mihjardi dolara Indoneziji, Južnoj Koreji i Tajlandu iscrpeo svoje redovne rezerve. MMF danas raspolaže s 31 milijardom dolara koje može odmah da isplati, a to predstavlja 44,7 odsto njegovih obaveza, izjavio je Fišer, Posle novih kredita MMF od 11,2 milijarde dolara Rusiji u okviru međunarodnog paketa od 22,5 milijardi dolara ne računajući 8.4 milijarde dolara koje će uzeti iz GAB raspoložive rezerve Fonda će se smanjiti na 17 milijardi dolara, a stopa likvidnosti na 19,4 odsto. Ako se uračunaju sredstva koje MMF namerava da uzme

iz rezervnog fonda, raspoložive rezerve iznose 25 mrlijardi dolara, a stopa likvidnosti 29 odsto, što je nešto manje od limita od 30 odsto ispod kojeg Fond ne može lako da se suoči sa svojim obavezama, rekao je Fišer. MMF ovog puta ipak neće morati da kao ranije pribegne bilateralnim sporazumima o zajmovima. Jedan od najvećih takvih kredita - 18 milijardi dolara - ugovoren je 1992. sa Saudijskom Arabijom. Fišer je podsetio da su članice MMF septembra prošle godine odlučile da do kraja 1998. povećaju kapital Fonda za 45 odsto, ili gotovo 90 milijardi, na 290 milijardi dolara. Istovremeno će se udvostručiti - na 50 milijardi dolara - i sredstva raspoloživa u okviru GAB. MMF više ne planira da se zadužuje na finansijskim tržištima, čak i ako je to „tehnički" izvodljivo, izjavio je Fišer. Od početka krize u Ažiji MMF se angažovao s ukupno 35 milijardi dolara pomoći za tri najteže pogođene zemlje u regionu - Južnu Koreju, Tajland i Indoneziju. Trenutno pasiva MMF dostiže 72 milijarde dolara, a s novim zajmom Rusiji povećaće se na 87 milijardi, uključujući i 8,5 milijardi dolara iz GAB. (Beta, AFP)

NJUZVIK, NJUJORK

CITAT

„Mislim da su Amerikanci u principu loši kuvari i da ne znaju kako da jedu. “

BORIS JEUCIN,

ruski predsednik, hvaleći knji-

gu recepata Barbare Buš, prilikom nedavpe posete njenog muža Džordža Moskvi

12

Sreda, 15. jul 1998