Danas
TDyanas
21
RADU UDRUZŽENE OPOZICIJE
subota - nedelja, 10 -– 11. jun 2000.
Principi i ililgvi
Po jednoj verziji, razlaz između SPO i ostatka opozicije usledio je posle zahteva Vukove stranke da joj pripadne 51 odsto osvojenih mandata, po drugoj SPO procenjuje da su šanse opozicije slabe i spreman je za dogovor sa drugom stranom
Za ponedeljak je zakazan novi sasta-
nak opozicionih prvaka, na dnevnom
redu biće dogovor o daljoj političko-izbornoj strategiji. Zvučalo bi kao najava za ozbiljan rad da opoziciona scena nije ponovo zapala u krizu... A činilo se da će se odnosi poboljšati, da će se jedinstvo kako-tako održati, uprkos evidentnim nesuglasicama i povremeno oštrim ispadima u javnosti mimo sporazuma o nenapadanju.
Posle uhodane šeme „korak nazad, napred dva“, Srpski pokret obnove je prvi izgubio ritam, povlačeći dva koraka na stranu. Prvo je ustao protiv bilo kakvih izbora izuzevši mišljenje na poslednjem sastanku opozicije, da bi u utorak portparol stranke Ivan Kovačević presekao sve dileme. Na pitanje novinara da li će SPO ubuduće učestvovati na sastancima opozicije portparol SPO se upitao „zašto bi učestvovali kad je januarski sporazum o izborima prekršen“. SPO u sredu nije prihvatio poziv koordinatora sastanka opozicije Momčila Trajkovića, a savetnik predsednika SPO Ognjen Pribićević upotrebio Je iste argumente. Kovačević je zajedljivo primetio ı da odluka o izlasku na „bilo kakve izbore i pod bilo kakvim uslovima izgleda kao poziv režimu da nastavi represiju i teror“. „SPO ni programski ni politički neće odustati od sporazuma opozicije od 10. januara kojim se predviđa izlazak na izbore pod demokratskim uslovima ı na svim nivoima, a ne u uslovima neviđenog terora“, rekao je Kovačević.
„Unatite sg, Bićemo Hdohni"
Dakle, na radost vladajuće koalicije, udružena opozicija se raspala, iako su i Kovaćević i Pribićević kazali da „nije
baš, ida su otvoreni za sve druge dogo- ·
vore. Ostali lideri ne kriju nadu da će se SPO predomisliti. Cinici bi primetili da se sve izjave mogu svesti na „vratite se, bićemo dobri“. Drašković je ostatku opozicije potreban i o tome svedoče izjave gotovo svih beogradskih lidera. Najglasniji je Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije, stranke koja je ovog puta ostala na suprotnoj strani od Draškovića, uprkos velikom prijateljstvu dvojice predsednika.
- Ne postoji udružena opozicija bez SPO, izjavio je Mihajlović u sredu, založiVši se za oproban, ali dokazano neuspešan metod okruglih stolova. (Da podsetimo, Demokratski centar, koalicioni partner ND pre udruživanja opozicije održao je desetak sesija, nakon 10. januara bile su još dve, da bi na kraju ova institucija prerasla u bezličan termin „radni sastanak“). On smatra da treba učiniti napor da se sačuva dogovor Od 10. januara, jer bi bilo pogubno za opoziciju da se razbije. Prema Mihajlovićevim rečima, za okruglim stolom treba razgovarati i utvrditi ko je sporazum prekršio, a SPO bi trebalo da bude najzainteresovaniji da sačuva dokument koji je potpisan u njegovim Dprostorijama. - SPO nije potpisao, ali to nije kraj sveta... Ima još puno vremena za koTekciju stava. Bilo bi veoma dragoceno da se i Oni priklone stavu većine, ističe predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovićat intervjuu Glasu javnosti. | on veruje da udružena opozicija još postoji: „Stranke koje čine srpsku opoziciju veoma su različite i sasvim je normalno da ne možemo baš oko svega da postignemo punu saglasnost“.
Zal za SPO izražavaju i ostali. Ima dovoljno vremena da se rukovodstvo ove stranke predomisli. U politici ništa nije nepromenljivo, pogotovo što član-
stvo SPO želi da deluje unutar udružene opozicije“, kaže Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije u ime Saveza za promene, dodajući da nije bilo „zle krvi“.
- Biće mi žao ukoliko SPO napusti opoziciju. Nadam se da nam neće pravi-
tvrdeći da oni nisu na tim izborima ni učestvovali, a i da se odnosi menjaju. Prema drugoj verziji, SPO procenjuje da su šanse opozicije slabe i pretendujući na dogovor sa drugom stranom čeka svojih pet minuta. Rasplet prve verzije zavisiće, prema proceni naših izvo-
Rimjanje hinačima
Direktor agenicije za istraživanje javnog mnjenja „Medijum“ Srbobran Bran'ković smatra da bi pri sadašnjem odnosu snaga i podeljena opozicija dobila savezne izbore kao i lokalne u većim gradovima, ali da se odnos snaga može menjafi u korist režima. U analizi za Analitički servis Medija centra Branković ukazuje da se pitanje uticaja najnovijeg raskola na rejting opozicionih stranaka može razmatrati sa dva stanovišta: „Ukoliko bi se pošlo od sadašnjeg odnosa snaga
· između vladajućih opozicionih stranaka, opozicija bi i sa ovakve dve liste dobi-
la savezne izbore. Na lokalnim bi pobedila u većim gradovima zbog jednokruŽnog većinskog izbornog sistema, jer se glasovi slabije liste automatski prelivaju u protivnikov koš. Gledano sa drugog stanovišta, međutim, stvari sigurno neće
· Ostati kakve su sad. Dešavaće se promene, i to na štetu opozicije. Prva promena sadržana je u ovom poslednjem događaju koji će se bez ikakve sumnje odražiti na rejting nazovi-opozicionih stranaka. Da su bar ostali na bednim ulogama iz 1997. godine, manje bi skandalizovali ljude. Ovako zaista izgleda kao da su hteli da se narugaju biračima - ono što je tad govorio Vuk, sad govori Đinđić i obrnuto . To naprosto nije ozbiljno“, kaže Branković.
ti smetnje, a nećemo ni mi njima, kaže predsednik Koalicije Vojvodina Dragan Veselinov koji je predsedavao sastanku na kome je odlučeno o izborima.
Ive vanpzija nazlaza
Bez SPO opozicija prosečnom antirežimski orijentisanom biraču deluje nejako i nedorečeno. Šta su pravi razlozi ovakve odluke stranke Vuka Draškovića, teško je reći. U dobro obaveštenim krugovima najaktuelnije su dve verzije, a u obe figurira reč „dil“. Prva tvrdi da je SPO na sam pomen izbora tražio 51 posto budućih mandata, uz objašnjenje da su svoju snagu dokaz(iv)ali na svim ranijim izborima. Ostali nisu pristali
ra, od toga da li će „pazar“ biti dobro ili loše utvrđen. Da li je tačna druga varijanta neće se znati do samog „dana D“.
Ako „dila“ nije bilo, stavovi SPO deluju dosledno, jer zaista je teško da izbori budu demokratski u uslovima terora, nasilja, represije, hapšenja i nepostojećih elektronskih medija... S druge strane, partije i koalicije koje su se odlučile da idu na izbore, najavljuju početak kampanje. Predsednik Demokratske stranke
· Zoran Đinđić izjavio je da je kampanja
SZP već delimično krenula u 20 gradova u Srbiji, gde postoje štabovi koji su napravili logističku pripremu za izbore. Cilj je kontakt sa dva miliona birača, a druga faza kampanje će početi kad izbori budu
raspisani ı podrzumevaće predstavljanje zajedničkih kandidata opozicije.
Put pot noge
· Prema rečima potpredsednika Demokratske stranke Borisa Tadića veliki mitinzi su prevaziđena strategija. Prema njegovim rečima, veliki mitinzi su bili strateška greška i doprinosili su odlivanju energije. Cilj budućih političkih akcija biće prikupljanje energije, kaže on, napominjući da „vremena više nema i da se mora špartati po Srbiji“.
Odlučan u nameri da obide Srbiju uzduž ı popreko je i Vuk Obradović. „Nema nam druge nego put pod noge, pa iz sela u selo, iz kuće u kuću. Medije su nam uzeli, ali još uvek imamo cipele!“
Liste kandidata biće neizbežan i teško premostiv problem. Opozicionari još ne mogu da se dogovore ni na kom će se nivou sastavljati: SZP, SD i vojvođanske stranke se zalažu da liste prave lokalni odbori, a Demokratska stranka Srbije, Socijaldemokratska unija i koalicija DAN da treba da odluči centrala. Naravno, izbori još nisu raspisani, a kad će i da li će, zna se ko zna. Opoziciji je više od lista potrebna stategija. Ne bi bilo loše da pogledaju kako to rade njihovi protivnici: lagano, taktički i iznad svega efektno. Pred svaki potez režima šema je ista - šta god da je u pitanju insistira se na opštekorisnosti, a uz jaku medijsku podršku prikaže se ko je heroj i uzgred nabaci ko je izdajnik, terorista ı NATO plaćenik. Kampanja vlasti se intenzivira, otvoren Je most u Novom Sadu, vraća se stara devizna štednja, „normalizuje“ gradski prevoz, novom narodnom heroju kuje se orden, a stiže ı zahtev Savezne vlade Savetu bezbednosti za odlazak Misija Kora i Unmika i povratak VJ na Kosovo i Metohiju. Ana Matić
NACIONALNE MANJINE U DRŽAVAMA NASTALIM IZ SFRJ
l(photine posle sloma 7ajetiničke tin?žave
Zelja za uključivanjem u evropske integracije primoraće sve novonastale države na bivšem jugoslovenskom prostoru da ne samo svoje propise, već i praksu prilagode evropskim standardima i dokumentima kako bi svim sv?jim građanima i nacionalnim zajednicama omogućili slobodno razvijanje i ispoljavanje kao i efikasnu zaštitu nacionalnih posebnosti
Učesnici dvodnevne konferencije, „Prava i status manjina u zemljama nastalim nakon raspada SFRJ“ koju su u Kotoru organizovali novosadski Centar za regionalizam i sarajevski Forum demokratske alternative BiH okupila je eksperte iz ove oblasti i predstavnike nevladinih organizacija iz _ Svih pet novonastalih država (Slovenija, Hrvatska, Bosna i HercegoVina, SR Jugoslavija i MakedoniJa), složili su se da je, nakon raspada zajedničke države, došlo do značajnog ugrožavanja prava nacionalnih manjina ili zajednica. A, pojavio se ı novi problem - pripadTici naroda koji su nekada bili konstitutivni sada su u pojedinim državama ili na delu teritorije postali manjina i imaju znatno maTija prava nego pre jedne decenije.
„U nekim državama ovog reglona smatra se da samo postojanje manjina na njihovim teritorijama predstavlja ozbiljan izazov. usmeTen protiv „nacionalnog karaktera“
nacije, naglašava. dr Agneš KartagOdn. Shodno tome, u takvim držaVama prisutna su nastojanja da se na sve moguće načine i što brže oslobode nacionalnih manjina, bilo putem brutalnih sredstava (na primer, prakse „etničkog čišćenja“), bilo pomoću „softificiranijih“ i „blaŽih" mera, naročito asimilacijom“. Prgces asimilacije Mora se reći da je proces asimilacije u mnogim zemljama, po pra-
Vilu, uspešan i da se manjine proporcionalno smanjuju u popula-
državeu tumačenju njene većinske .
cionoj strukturi. Postoje države koje jednostavno poriču postojanje nacionalnih il jezičkih manjina. Manjinama, naravno, ne godi saznanje da su osuđene na nestajanje ine iznenađuje što su one najčešće nezadovoljne svojom situacijom.
Situacija u pojedinim novonastalim državama je, naravno, raZličita,ali ih: sve karakteriše velika disproporcija između zakona i drugih propisa i prakse, a pogotovo u odnosu na evropske standarde u ovoj oblasti kao ı standarde u bivšoj SFRJ, koji su često bili iznad evropskih.
„Raspad bivše države pogodio je sve njene građane, ali najviše pripadnike nacionalnih manjina“, ocenio Je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada. Ma koliko se vlade i države trudile stanje je takvo da možemo reći da je još uvek daleko od željenog.
„Zahtevi manjina za očuvanjem svog kulturnog i nacionalnog identiteta na ovim prostorima se - od strane pripadnika većine - neretko doživljava kao pretnja suverenitetu države, a delom i kao nezahvalnost onih koji „uživaju sva prava kao nigde na svetu“. Kod nas se, naime, stalno ističe da su nacionalnim manjinama zagarantovana prava po „najvišim svetskim i domaćim standardima“, ocenjuje dr Agneš Kartag-Odrni. S druge strane, SRJ nije član Saveta Evrope (SE) koja prednjači u kodifikaciji manjinskih prava, te tako ti viši standar-
di ne predstavljaju međunarodnopravnu obavezu za SRJ. „Raspad bivše Jugoslavije i rat na njenim prostorima znatno su suzili poliički, ekonomski, socijalni i psihološki prostor za zadovoljavanje prava nacionalnih manjina. Slabljenje federalne vlasti i jačanje nacionalistički i centralistički nastrojene struje u političkom vrhu Srbije, suzili su taj prostor još više. "Tako su predstavnici manjina izgubili pravo da vrše bilo kakav uticaj na pitanja koja su odlučujuća za opstanak jedne manjinske zajednice - pre svega u domenu prava na obrazovanje na maternjem jeziku, službene upotrebe maternjeg jezika, prava na informisanje na jeZicima manjine itd.“, ocenjuje dr Kartag-Odri. A mnoga proklamovana prava se ı ne konste što Zbog nedostatka sredstava ili odsustva političke volje (ravnopravna upotreba jezika ı pisma, korišćenje tradicionalnih geografskih naziva mesta...).
Hnvatski slučaj
U Hrvatskoj u Ustavnom zakonu navodi se ı određuje pravo na srazmerno učestvovanje u predstavničkim ı drugim telima državne vlasti. Manjina koja u stanovništvu učestvuje s više od 8 posto ima pravo na srazmernu zastupljenost u Saboru. Manjine koje u stanovništvu učestvuju s manje od 8 imaju pravo na ukupno 5 zastupnika u Saboru.
Ustavni zakon u glavi V. predviđao je pravo srpske manjine na političku samoupravu ili autonomiju. Bilo je predviđeno da srp-
ska manjina ima pravo na političku samoupravu u kotarevima.
Mogu se, dakle, razlikovati tri vrste manjinskih prava: pravo na političku samoupravu nacionalne zajednice, pravo na posebno zastupništvo nacionalne ili etničke grupe u zastupničkom telu i drugim telima državne vlasti; i, pravo na kulturnu posebnost nacionalne ili etničke zejednice.
Sabor, je međutim, doneo Ustavni zakon o privremenom neprimjenjivanju pojedinih odredbi Ustavnog Zakona o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, koji je, ustvari ukinuo pravo na političku samoupravu srpske manjine ali i bio temeljem za bitno smanjenje broja njihovih zastupnika u Zastupničkom domu Sabora. Takođe, Sabor je doneo Zakon o privremenom preuzimanju ı upravljanju određenom imovinom, kojim je ustvari oduzeta imovina izbeglog srpskog stanovništva. Tako je za preostale malobrojne pripadnike srpske manjine pravo na političku samoupravu postalo nedostižan cilj.
Nacionalni entiteti
Kada je reč o Bosni i Hercegovini zakonsko uređivanje prava manjina u Ovoj državi je izrazito skromno, smatra dr Neđo Miličević. Ono je daleko ispod zahteva međunarodnih normi i propisa [ormalno donetih uz obavezu da će se „primjenjivati u Bosni i Hercegovini“, ali se ti akti naprosto „ne osjećaju“ u pravnom sistemu Bosne i
Hercegovine, niti u domenu konkretnog vršenja državne vlasti.
To Je rezultat kako činjenice da se staranje o ljudskim pravima i osnovnim slobodama pripadnika manjina „ne uklapa“ u političke koncepte vladajućih državnih i političkih struktura, tako i činjenice da je zaista malo, ili nikako, prisutna svijest kod nosilaca državnih i političkih funkcija (uključujući ı sudsku vlast) da ti međunarodni akti obavezuju ı da se moraju poštovati, bilo neposrednom primenom, bilo unošenjem njihovih rešenja u odgovarajuće domaće pravne akte.
Podsećajući da je rat u BiH izazvao najveću prognaničko-izbegličku dramu u Evropi posle II svetskog rata u kome je preko polovine od 3 miliona stanovnika napustilo svoje domove, dr Miličević naglašava da je došlo i do parceliZacije države ı uspostavljanja komplikovane državne strukture, pri čemu je ona Zasnovana na IzraZitoj dominaciji nacionalnog. faktora. Tako, i pored deklarativne konstatacije u preambuli Ustava da su Bošnjaci, Srbi ı Hrvati konstitutivni narodi iz svih normativnih akata proizilazi da su konstitutivni samo na polovini teritorije države, a u entitetima gde nisu većina, predstavljaju diskriminisanu manjinu. Još Je gora situacija s pripadnicima nacionalnih manjina koji nikada ne mogu biti izabrani na mnoge državne funkcije.
U Makedoniji je Ustav odredio termin „nacionalnosti“ za nacionalne manjine. Ali, i pored dekla-
rativnih opredeljenja stvarna situacija je izuzetno teška. Albanska manjina, koja čini 22 posto populacije, traži da bude konstitutivni narod, da albanski Jezik postane službeni pored makedonskog, zahteva se osnivanje Univerziteta na albanskom..., Srbi traže da u Ustavu budu navedeni kao nacionalna manjina... a sve to deluje destabilizujuće na prilike u ovoj državi ı preti da dovede do eksplozije već viđene na ovom prostoru.
Stani i novi mainjinci Ni u Sloveniji stanje nije idilično, Jer, dok dve manjine - italijanska i mađarska - uživaju Visok stepen prava ı sloboda (imaju pravo ı na nacionalnu samoupravu) ostale, „novonastale“ manjine to nemaju - Srbi, Hrvati ı Muslimani, kojih, kako se procenjuje, ima oko 170 hiljada. Znatno više od Italijana ı Madara. Zelja za uključivanjem u evropske integracije primoraće sve novonastale države na bivšem jugoslovenskom prostoru da ne samo svoje propise, već i praksu prilagode evropskim standardima i dokumentima kako bi svim svojim gradanima i naciOnalnim zajednicama omogućili slobodno razvijanje i ispoljavanje kao i efikasnu zaštitu nacionalnih posebnosti. To je, složili su se učesnici međunarodne konferencije u Kotoru, osnovni činilac za učvršćivanje mira, bezbednosti i saradnje na prostorima bivše Jugoslavije i balkanskog regiona. Radovan Balać