Danas

TDanas

18

subota - nedelja, 17 - 18. jun 2000.

OVOGODIŠNJA ŽETVA PETNAEST DANA PRE ROKA

Prinos BŠenice kao ii petpsgtim

Žetva pšenice ovogodišnjeg roda počinje OvVOgE VIkenda, petnaest dana pre TOka, ali ta činjenica neće moći da posluži za domaće, TV serijale. Jer, čim žetva ranije počinje, to Je znak da nešto nije u redu, tako da je iluzija da će pšenica biti spasena od suše, te da će doseći prošlogodišnji nivo, definitivno razbijena. Stručnjaci prognoziraju podbačaj prinosa, koji će, tvrde neki, u Vojvodini biti vraćen na pedesete godine, dok će u unutrašnjosti Srbije biti još gol.

Pšenica Je u maju veoma kratko cvetala, brzo prešla u mlečnu zrelost i sada prelazi voštanu zrelost. Sve kiše koje su pale u fazi nalivanja zrna bile su lokalnog karaktera, malog intenziteta u obliku pljuskova i nisu imale značajnog uticaja. Smanjen je broj zrna u klasu i smanjen broj biljaka u odnosu na uobičaJen, a zrno će biti sitnije nego što Je u normalnim uslovima, pa će ı prinos biti redukovan. A ukoliko u toku žetve padne kiša, prinos će biti još manji. Međutim, sam tehnološki kvalitet pšenice (izbrašnjavanje), kaže dr Miroslav Malešević sa novosadskog Instituta za ratarstVO 1 povrtarstvo, ne bi trebalo da bude slabiji.

Gnpške aupapne politike

Za ovakvo stanje njegov kolega dr Milorad Rajić okrivljuje aktuelnu agrarnu politiku zbog koje, između ostalog, nije iskorišćena mogućnost navodnjavanja sto hiljada hektara iz kanala Dunav Tisa - Dunav. Naime, poljoprivrednicima se ne isplati ulaganje u održavanje ovog sistema usled potpune neisplativosti investiranja u poljoprivredu i bavljenja agrarom. Slično tvrdi predsednik Saveta za poljoprivredu LSV Igor KurJački koji primećuje da je, Zbog neisplativosti, u Vojvodini samo tri odsto površina u sistemu navodnjavanja.

Procenjuje se da će ovogodišnji rod biti za dvadesetak odsto manji u odnosu na onaj iz 1999, pa će se u Vojvodini požnjeti oko 2,5 do 3, umesto prošlogodišnjih 3,6 tona po hektaru. Da li će to biti dovoljno za ishranu u RepubliCi? U pokrajinskom Izvršnom veću, gde se prognozira da će sa 327 hiljada hektara pod pšenicom, biti požnjeveno milion i 134 hiljade tona hlebnog Žita, odnosno, prosečno 3,5 tone po hektaru, ističu da će to biti dovoljno za prehranu stanovništva.

To se samo delimično slaže sa mišljenjem predsednika Zadružnog saveza Vojvodine Đorđa Bugarina, da će, gledaJući ukupne površine, pšenice biti samo za proizvodnju hleba, ali ne i za kolače, odnosno konditorsku industriJu. Poremećaji na tržištu mogu se očekivati, smatra on, iako prehrambena sigurnost, uz prelazne zalihe i kada bi se otkupio najveći deo pšenice, ne bi trebala da bude ugrožena. Jer, sa našim tržišnim odnosima, teško da će

se postići tržišnost žita ıI značajan otkup.

Tržišnost može da se obezbedi, ističe Bugarin, rešavanjem pitanja cene, odnosima na tržištu pšenice u vreme žetve, posebno pitanjem plaćanja. Po svim kalkulacijama i uspostavljenim paritetima u odnosu na gorivo i mineralna đubriva pšenica bi trebala da staje oko 6,45 dinara za kilogram. Međutim, država se

do zaključenja ovog izdanja) Još nije izjasnila o zaštitnoj ceni, uprkos zahtevima da se odredi neposredno pre početka Žetve. Zaštitnom cenom trebalo bi da se pokriju troškovi proizvodnje (13 hiljada dinara po hektaru) i obezbedi minimalna akumulacija u visini od 10 do 15 odsto u odnosu na prosečna ulaganja. Pritom, treba imati u vidu cenu svetske pšenice od 101,75 dolara po toni (uvećanu za troškove kupovine, odnosno uvoza), eksterne paritete dizela (16 dinara za litar), mineralnog đubriva (KAN 4,840 dinara za tonu), te.cenu pšenice uskladiti sa ranije utvrđenim paritetom 2,5 kilograma za litar D-2 (16 dinara), odnosno 0,75 kilograma za kilogram KAN-a.

U uređivanju odnosa na trŽištu pšenice treba stvoriti uslove kojima bi se izbegla negativna iskustva iz prošlogodišnje žetve, kada su pojedini kupci plaćali pšenicu od 1,25 do 1,30 dinara po kilogramu, odnosno ispod određenih zaštitnih od 1,5 dinara i kupovne cene. Ti kupci su tako kupljenu pšenicu prodavali kasnije po trostruko većoj ceni i time, prvo na štetu primarne proizvodnje, a kasnije i ukupnu društvenu štetu, ostvarili enormne profite, i doveli do poremećaja na trŽištu Drašna i proizvodnju hleba.

Laštitne cene još nepoznate

Cene pšenice trebalo bi da u vreme isplate bude veća za 20 do 30 odsto od tržišne cene kukuruza, koja je trenutno 4,2 dinara. Time bi se sprečilo da pšenica, koja ima za 3 do 4 odsto više proteina od kukuruza, ne završi kao stočna hrana.

Bugarin naglašava da su u ZSV svesni da se u jednoj godini ne može očekivati ispravljanje pariteta, ali da cenu treba barem približno odrediti i na iznad 5 dinara, čime Di se obezbedila tržišnost, te da pšenica bude isplaćena najkasnije za 15 dana. On ističe da bi država trebalo da proglasi opšti interes za kupovinu pšenice, čime bi deo pšenice trebalo da završi kao robne rezerve, a drugi deo kod pravnih lica, koji u svom sastavu imaju mlinske kapacitete. Ne bi trebalo da se dozvoli ponavljanje prošlogodišnjeg iskustva sa otkupom, koji Je prouzrokovao probleme U proizvodnji i tržištu hleba, na štetu proizvođača pšenice, mlinsko-pekarske industrije, države koja je morala regresirati pekare, i potrošača. Snežana M. Jaković

ezultati prošlonedjeljnog vanred-

nog odmjeravanja snage desetak

političkih partija za lokalnu upra-

vu u Podgorici i Herceg Novom

mogu se tumačiti na više načina. Sve zavisi šta ko u analiziranju izborne utakmice uzima za glavni reper - partijske, strateške državne ili neke druge clljeve i interese.

Ukoliko se pođe od državnih, izbori su korak unazad. Crnoj Gori nisu donijeli ništa novo. Bila joj je to samo nova prilika da još jednom vidi u biračkom ogledalu svoje lice raspolućeno na antimiloševićevce i promiloševićevce, između kojih se kao u sendviču našlo nešto procenata onih koji istrajavaju na temeljnim političkim, ekonomskim ii drugim zaokretima. Očigledno je da trećina crnogorskih birača, koliko ih živi u dva pomenuta grada, još hvata strah od radikalnih promjena čak i kad ih je moguće izvesti uz pomoć glasačkih listića. Stanje status kvo, za njih je pravi izbor.

Biranje lokalne vlasti u Podgorici i Herceg Novom proteklo je zapravo u znaku partijskih interesa. A pošto na izborima uvijek neko mora da bude pobjednik, i ovi su ga imali: dvije izborne koalicije.

U glavnom gradu Crne Gore najuspješniji je bio savez „Da živimo boljeMilo Đukanović“, sastavljen od Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i Narodne stranke. Osvojio je apsolutnu vlast u opštinskom parlamentu (28 odbornika). To bi trebalo da ima višestruku simboliku s obzirom na to da se radi o centru Republike i gradu koji ima četvrtinu njenih birača. Sa stanovišta pomenutih stranaka to je, naravno, prava stvar. „Pobjeda u PodgoTici nije samo pobjeda za Podgoricu, već je velika i za demokratsku i evropsku Crnu Goru“, pohvalio se Milo Đukanović neposredno poslije objavljivanja prvih izbornih rezultata.

U SNP-u su takođe izborni ishod u

Podgorici doživjeli kao trijumf: „Sa 22 osvojena mandata koji, u skladu sa koalicionim sporazumom, svi pripadaju našoj partiji, SNP je i dalje ostala pojedinačno najjača partija u Podgorici i pojedinačno pobjednik izbora u glavnom gradu“.

Dakle, zadovoljne su obje koalicije. O zadovoljstvu građana tek treba da se sazna.

Momingu izlaz na miong

U Herceg Novom situacija je, što se tiče koalicija, obrnuta. Apsolutna vlast pripala je Koaliciji „Za Jugoslaviju-Momir Bulatović“, koju su sačinjavali SNP Momira Bulatovića, JUL, srpski radikali i Srpska narodna stranka. Sa 19 odborničkih mandata oni su takođe dobili mogućnost da sami upravljaju jednom opštinom. Protivnički izborni blok - Koalicija „Da Živimo bolje“ zastao je na četiri mandata manje.

___Znači, konačno su i Bulatovićevi socijalisti dobili izlaz na more. Do sada su vladali sa šest opština na sjeveru Crne Gore. Silazak na more i njima je, bez

sumnje, simbolično ohrabrenje, a Đukanoviću velika opomena.

Da li će se sa novom vlašću usrećiti građani Herceg Novog ostaje da se vidi, ali ona je sa mnogima od njih proslavila izbornu pobjedu kličući Jugoslaviji i Slobodanu Miloševiću, uz pjevanje četničkih pjesama. Folklor viđen na početku ove decenije i dobro je poznato šta Je sve doslutio.

Analitičari objašnjavaju da je grad mimoze atipičan u Crnoj Gori po mnogo čemu. Ankete kažu da u ovoj opštini ima gotovo sto odsto više Srba nego na nivou Crne Gore. Tvrdi se da je proteklih godina oko pet hiljada izbjeglica iz Bosne i Hrvatske našlo sklonište u Herceg Novom, regulisalo crnogorsko državljanstvo i, po svoj prilici, sada glasalo za Momira Bulatovića, odnosno protiv aktuelne crnogorske vlasti. Zbog toga ih je u prvom postizbornom nastupu prekorio novoizabrani gradonačelnik Podgorice dr Miomir Mugoša, pripadnik vladajuće partije koja im je sve to omogućila.

Potencirajući izborni uspjeh svoje stranke u Herceg Novom, potpredsjed-

ali je Srpski pokret obnove rete-

rirao i da li će se ı kako napravi-

ti zajednička lista za lokalne iz-

bore, pitanja su koja su obeleži-

la proteklu sedmicu tokom koje je opozicija ponovo igrala na dva fronta - SPO na jednom, ostali na drugom.

Kako odmeriti izjave: Ognjen Pribićević i Ivan Kovačević

Za početak savetnik predsednika SPO Ognjen Pribićević u utorak u Nišu izjavljuje da ova stranka sigurno neće bojkotovati predstojeće izbore, a da li će na njima učestvovati ili ne odlučiće Glavni odbor na dan raspisivanja. Ups! To je izjavio isti čovek koji je 2. juna, posle sastanka opozicije na kome je odlučivano o izborima i zajedničkoj listi, odgovorio potvrdno na pitanje novinara da li njihova odluka znači da neće izaći na izbore, čak i ako cela opozicija to Uradi. Pribićević je gledaocima niške TV 5 otkrio i da se ne može samo reći „izlazim ili ne izlazim na izbore“, već

da postoji i „treći put“ o kome nije želeo da govori.

Evidentno je da je SPO u svom radikalnom stavu reterirao već posle prošlonedeljne sednice GO, na kojoj su, kako nezvanično saznajemo (pošto je čak i zgrada bila zatvorena za javnost), neki ugledni članovi teško optužili aktuelnu politiku stranke. U opasnosti pred mogućom podelom, zaključci su bili umereni, a stavovi polako olabavljuju. Pribićevićev izlet u Niš primorao je i njegove stranačke kolege da u medijima propagiraju blažu varijantu, iako se portparol partije Ivan Kovačević na konferenciji za novinare založio čak za politički moratorijum 1 bojkot, koji bi po njegovoj

oceni, doveo do uslova.

„U slučaju da sve opozicione stranke izađu zajedno na jednoj listi opozicija bi bila najjači takmac po broju glasova, dok u slučaju izlaska sa više lista, makar i sa dve, sasvim sigurno najjači uče-

povoljnijih izbornih

snik bila bi vladajuća koalicija“, tvrdi za Danas portparol Centra za slobodne izDore ı demokratiju Marko Blagojević, dodajući da prema postojećim analizama raspoloženja i volje biračkog tela pojedinačno vladajuća koalicija i dalje vuče najveći broj glasova.

Ocenjujući mogućnost da pojedine stranke bojkotuju izbore zbog izbornih uslova, Blagojević kaže da Je „pitanje teško“ i da zavisi od „političke procene“, ali da bi političke partije koje bi se odlučile za bojkot sigurno prestale da postoje. hascenkana opozicija muhi

Politikolog Vladimir Goati smatra da

dileme nema - jedinstvena opozicija Si-

no dobija lokalne izbore, a rascepana ih gubi.

- Udružena opozicija sa SPO je siguran pobednik. Rascepkana opozicija bi izgubila po opštinama i gradovima od udruženih socijalista, radikala i julovaca, bez obzira što bi oni pojedinačno dobili manje, kaže Goati.

Sto se tiče ponašanja SPO, prema njegovim rečima, stratezi vladajućih i opozicionih stranaka treba da imaju u vidu četiri moguća scenarija. Prema pr„vom, SPO ne izlazi, ali ne pravi kampanju bojkota, i u tom slučaju opozicija Još ima šansu da pobedi ujedinjenu vladajuću koaliciju. Ako SPO ne krene na izbore, ali istovremeno napravi oštru kampanju bojkota, dobiće izdašnu i širokogrudu podršku režimskih medija i opozicija gubi šansu za pobedom. Ukoliko se SPO priključi u poslednjem trenutku jedinstvenoj listi, što je po GoatiJjevom mišljenju malo verovatno, opozicija će dobiti izbore, za razliku od slučaja ako se na lokalne izbore bude išlo u dve odvojene opozicione kolone.

Prema analizama javnog mnjenja sa kojima je Goati upoznat, Savez za promene vodi ispred SPO, za njima je dale-

ko Demokratska stranka Srbije, dok se ostale retko i pominju (na nekoliko mesta Socijaldemokratija). - Stranke koje