Danas

GLOBUS

22 subota-nedelja, 24-25. jun 2000.

edavna poseta Nemačkoj | ruskog predsednika čija je

era tek otpočela imala Je na dnevnom redu čitavu paletu ekonomskih, političkih ı vojnih tema. Negde pri kraju dnevnog reda razgovora kancelara Gerharda Sredera i Putina „ušuškano“ Je i pitanje povraćaja zaplenjenih umetničkih vrednosti koje je Crvena armija 1945. godine odnela iz poražene Hitlerove zemlje u tadašnji Sovjetski Savez.

Pedeset i pet godina kasnije, kao najveći prijatelji ı jedan drugome važni poslovni partneri, Nemačka i Rusija su odlučile da ovoj kulturnoj temi priđu sa više pažnje. Zapravo, | ranije je bilo nekih uzdržanih pokušaja, s nemačke strane, da se Moskva privoli na ozbiljan razgovor, ali oni nisu dali nikakav rezultat.

Snažan otpor toj ideji pruža većina takozvanih „običnih“ Rusa, koji sa Jakim argumentima brane stav da je Nemačka njihovoj zemlji nanela previše zla i da je to umetničko blago samo Jedan mali deo nadoknade za nebrojene ratne štete i razaranja. Imajući ovo u vidu, sve posleratne garniture u Kremlju, uključuJući i prethodnu sa Borisom Jeljcinom na čelu, nisu bile voljne da troše vreme na tu problematiku.

Optimizam ministna Maumana

Putin Je, očigledno, Berlin prijatno iznenadio, iako njegov pristanak na „otvaranje suštinskog. dijaloga“ Još ništa ne mora da znači.

„Ovde se radi o izrazito modernom, pragmatskom timu na vlasti u Moskvi“, rekao je nemački ministar za kulturu Mihael Nauman, ne štedeći laskave ocene na račun Putina i vlade kojoj je nadređen. „To su ljudi kosmopolite, koji shvataju današnji svet i razumeju da je ovo pitanje Jedan kamen u mozaiku potreban

za punu normalizaciju naših odnosa...sasvim sigurno, to nije najvažniji kamen, ali Je lep“, dodao je Nauman. „Sa Putinom se dobro prave poslovi“, citiran je nemački ministar odmah po odlasku ruskog predsednika iz Berlina, prošloga vikenda.

Ali, nemačka vlada javno skreće pažnju da će diskusija o odnesenim umetničkim delima potrajati, možda čak i više godina.

Radi se o nekih pet miliona registrovanih umetničkih dela, među kojima su redak primerak Gutenbergove Biblije, predmeti od zlata čije se poreklo vezuje za drevnu Troju, slike u ulju Monea, Matisa i mnogo toga Još.

Mamačka već platila napaz

Nauman ne poriče „moralni aspekt“ kojim se građani Rusije rukovode smatrajući da materijalna dobra uzeta od nacista treba da zauvek ostanu u legitimnom vlasništvu Moskve. On, međutim, poteže jedan argument, koji bi mnogi Nemci danas radije ostavili po strani. Naime, ministar kaže da je „takođe moralno podsetiti da je Nemačka bila prinuđena da se odrekne trećine naše teritorije“ - verovatno imajući u vidu granice iz 1937.godine - i uočava kako je „poraz Nemačku i te kako skupo kaznio, politički i u ljudskim životima“.

Kao dokaz uspešne saradnje i razumevanja sadašnje Rusije ı Nemačke, Nauman pominje primer obostrane brige da se groblja palih Rusa, odnosno Nemaca, na teritoriji druge zemlje, dobro održavaju i rekonstruišu. U tom pogledu, on ima i lične razloge da bude dirnut. Njegov je otac kao Hitlerov vojnik poginuo u bici za Staljingrad.

U okviru navednih kulturnih vrednosti, nemačka statistika beleži da Rusija drži nekoliko miliona dosijea nemačke istorije, stotine hiljada knjiga i oko

HoćE LI NEMAČKA POVRATITI UMETNIČKO BLAGO ODNESENO U RUSIJU POSLE SLOMA NACIZMA?

Nata ı Pultinovu PPI

Nemačka Je pitanje povratka „trofejnog“ umetničkog blaga odnesenog u Rusiju na završetku Drugog svetskog rata podigla na najviši politički nivo. Rusija je dijalog prihvatila

Predvodnik modernog tima: ___Vladimir Putin

pola miliona različitih umetničkih dela.

Strategija nemačka vlade nije da traži odmah, niti sve. „Opredelili smo se Za politiku malih koraka, za postepeno jačanje međusobnog poverenja, a ponudili smo Rusiji ı kompenzaciju na kulturnom polju“, napomenuo je Nauman, ne iznoseći u Javnost šta pod ovim poslednjim podrazumeva.

Donji dom ruskog parlamenta, Duma, izglasao je ranije zakon po kome se Moskvi daje pravo da sve zaplenjeno u Drugom svetskom ratu može Zadržati u vlasništvu. Nemačka se, zato, u ovoj fazi, usredsređuje na više kategorija koje nisu obuhvaćene ruskim zakonodavstvom. Tu spadaju stvari u imovini crkve, vrednosti koje su završile u privatnim rukama i one koje su nacisti opljačkali od Jevreja.

Prema najavama iz Berlina, sledeća runda razgovora na visokom političkom nivou, zakazana Je za oktobar. , Dejan Vasiljević

UGLEDNI

Pentanon

ećina današnjeg sveta živela \J- u dubokom uverenju da

pregovori o kontroli naoružavanja pripadaju neprijatnoj prošlosti, okončani kolapsom Sovjetskog Saveza, a da je“rat zvezda“ bio čista fantazija Ronalda Regana. Prašina koja se uskovitlala povodom namere Vašingtona da razmesti sistem nacionalne raketne odbrane vredan 60 milijardi dolara, kako bi odagnao nuklearnu pretnju takozvanih nevaljalih država, poput Severne Koreje ili Iraka, sve više preti da se pretvori u signal za otpočinjanje nove, besomučne trke u naoružavanju. I dok

je na nedavnoj turneji Bil Klinton

u evropskim prestonicama i Moskvi pokušavao da ubedi sagovornike u genijalnost ove ideje, profesor Ted Postol, sa Masačusec instituta za tehnologiju tvrdi da je reč o najobičnijoj podvali Pentagona.

Profesor Postol nije makar ko i njegova naučna reputacija daje specifičnu težinu izgovorenim OpDtUžbama. Postol je u vreme Reganove administracio radio kao naučni savetnik za razvoj antiraketne odbrane 1 Jedan Je od konstruktora rakete „trident-2“. Posle rata u Zalivu, ovaj eskpert je izvrgao pravom ruglu razmetanja Pentagona izuzetnom efikasnošću raketa „Patriot“ protiv iračkih „Skadova“. Štaviše, Postol ne pripada ni krugovima liberalne intelektualne elite koja se filozofski principijelno protivi ovakvim koncepcijama. Fnipinanje npziiltata

Postol je pažljivo prostudirao vojne testove. nacionalne raketne odbrane 1 zaključio da sistem, koji Klinton reklamira sa toliko entuzijJazma, uopšte ne može da funkcioniše. Portparol Pentagona Je sa prezirom odbacio njegove kritike, objašnjavajući da će se mogućnosti sistema stalno razvijati posle iniciJalnog razmeštanja 25 raketnih presretača na teritoriji Aljaske.

Pojednostavljeno rečeno sistem raketna odbrana vrti se oko ideje da se Jedan metak pogodi drugim. To je izuzetno teško, a Još težim i komplikovanijim čini ga upotreba mamaca ili lažnih bojevin glava koje su relativno jeftine ı lako se rasturaJu iz interkontinentalnog. balističkog projektila. Tokom 1995. kompanija TRW dobila Je zadatak da

konstruiše senzor koji bi omogućio Traketi-presretaču da pYrazlikuje mamce od prave bojeve glave. Godinu dana kasnije, naučnica Nira Svarc Javno je izjavila kako je sistem koji razvija njene kompanije beznadežno defektan. U toku privatne parnice koju je Svarcova pokrenula protiv kompanije zbog otpuštanja sa posla, na svetlost dana isplivali su podaci o testiranju odbrambenih raketa, koji bi u normalnim uslovima ostali čuvani kao najstrožija tajna. Nepoverljivi profesor je odlučio da ih pažljivo analizira i ono što Je otkrio najblaže rečeno ga Je zapanjilo.

Kičmu nacionalnog raketnog odbrambenog sistema predstavlja teorija da senzori na raketi-presretaču mogu da otkriju bojevu glavu, pošto se njena infracrvena zračenja razlikuju od onih koje emituju lažne bojeve glave. Na osnovu rezultata testa Postol je došao do zaključka da se lažne i prave bojeve glave ne mogu razlikovati. Štaviše, otkriva 1 da je Biro za balističku raketnu odbranu u Pentagonu, naslednik Strateške odbrambene inicijative iz Reganove ere, lažirao rezultate svog Drvog testiranja. Na praktičnoj proveri odbrambenog sistema u junu 1997. presretač je trebalo da razlikuje bojevu glavu od lažne. Predstavnici Biroa su ocenili da je test bio izuzetno uspešan, ali stvarni podaci pokazuju da su senzori potpuno zakazal. Na ponovljenom testiranju napušten je plan da se koristi više mamaca i umesto toga upotrebljen je samo jedan. Taj blještavi srebrni balon, kaže Postol, bilo je više nego lako prepoznati.

Profesor Je prošlog meseca pisao Beloj kući kako bi predsednikove savetnike upoznao sa svojim nalazima. Umesto da privremeno Zamrznu program ili bar otvore istragu, Klintonovi savetnici su Postolovo pismo prosledili Pentagonu koji nalaze proglašava tajnim, a Javno odbacuje sve primedbe. 1] onda je pukla bruka. Postol se obratio medijima ı optužio vladu da „sistematski laže“ Javnost o moćima astronomski skupog sistema koji bi trebalo da odbrani američke građane od mogućeg HU O e

Funkcioneri Bele kuće ostali su tvrdoglavno uporni. Postolu Je prigovoreno da nije uzeo u obzir nova 1 važna otkrića u razvoju izuzetno

UVEK POSTOJI AČIN DA AS ČUJU

POVODOM INAUCURACIJE

Vatikan

ne Device Marije na Neimaru,

kojim je prošle nedelje, u okviru jubilarne godine u Nadbiskupiji Beogradskoj obeležena 2000-godišnjica Rođenja Isusa Hrista, u službu je zvanično uveden novoimenovani beogradski nadbiskup-koadjutor (pomoćnik sa naslednim pravom) Stanislav Hočevar. Izbor slovenačkog sveštenika iz. Selezijanskog reda, čije Je imenovanje za pomoćnika mitropolita i nadbiskupa beogradskog Franca Perka Sveta stolica zvanično saopštila 25. marta 2000, među vernicima Katoličke crkve u SRJ, posebno među Hrvatima, izazvalo je različite reakcije.

U javnost su dospele i tvrdnje da je ovakvom odlukom „Vatikan šokirao Hrvate Bunjevce“, koji su nezadovoljni činjenicom da nemaju „SVOg biskupa na teritoriji SRJ“. Mada je usledilo i javno ograđivanje od „preoštrih i jednostranih ocena“ na račun Svete stolice (predsedništvo Demokratskog saveza Hrvata u Voj-

NM hodočašću u katedrali Blaže-

vodini), i najumereniji analitičari sumnjaju u političku pozadinu Vatikanskog izbora koji, očigledno, nije bio rukovođen isključivo potrebama ovdašnjih Hrvata.

Na pitanje koliko je u Katoličkoj crkvi za izbor crkvenih visokodostojnika presudna njihova nacionalna pripadnost, predsednik Biskupske konferencije Jugoslavije ı nadbiskup beogradski Franc Perko, koji zbog lošeg zdravstvenog stanja već više godina unazad traži od Svete stolice da mu odobri povlačenje, odgovara da „nacionalnost kandidata sam po sebi nije važna, ali da se za biskupa obično bira pripadnik domaće nacije u biskupiji“. Kaže da Je na mestu svog naslednika želeo da vidi Hrvata, jer su, kako ističe, među vernicima Beogradske nadbiskupije najbrojniji pripadnici hrvatske zajednice, kojih u celoj Mitropliji ima oko 100.000.

- Osim što su u većini, Hrvati nemaju biskupa svoje nacionalnosti. Biskupi u Subotici i Zrenjaninu su Mađari.