Danas

Oea ea e

subofta-nedelja, 24-25. jun 2000. 23

AMERIČKI STRUČNJAK TVRDI DA SISTEM RAKETNE ODBRANE NE MOŽE DA FUNKCIONIŠE

preciznih radara, koja će olakšati zadatak da se prava bojeva glava razlikuje od lažne. Uz to, napominju da će u toku naredne decenije naučnici biti u stanju da usavrše prislušne uređaje. Gorak ukus \saznanja da Je administracija po ko zna koji put prikrivala pravu istinu i obmanjivala javnost, ostao je da lebdi u atmosferi. Pri tome-·Je ı sve jači utisak kako Je žurba da se razvije ı razmesti ovaj sistem pre motivisana političkim razlozima negoli stvarnom pretnjom i tehnološkim potrebama.

Reganov „rat zvezda“ ostao je sa-

Jeve glave. Postoji, međutim, jedno veliko ali. Da bi se interkontinentalni balistički projektil uništio u pravom trenutku, raketa-presretač mora da bude udaljena od mesta lansiranju u krugu od najviše nekoliko stotina kilometara i da bude ispaljena za manje od dva minuta.

Ito je upravo stadijum kad se politika vraća na scenu. Projektil ispaljen na SAD sa Srednjeg istoka ili iz Severne Koreje morao bi da preleti preko Rusije. Iz toga sledi logičan zaključak da bi sistem za obaranje Taketa u potisnoj fazi morao da bude instaliran na ilu Rusije. Putin je,

Profesor Ted Postol sa Masačusec instituta za tehnologiju došao do zaključka da je Biro za balističku raketnu odbranu u Pertagonu, naslednik Strateške odbrambene inicijative iz Reganouve ere, lažirao rezultate svog prvog

testiranja

mo sanak pusti posle sloma Sovjetskog Saveza, ali ideja o odbrambenim raketama nije, očigledno, nikada potpuno iščezla. Vojne službe nastavile su da rade na programu zašite od raketnog napada na bojnom polju. Sredinom devedsetih godina republikancı lansiraju ideju or aketnoj odbrani koja će američke gradove zaštititi od slučajne greške ili napada nevaljalih ·nacija, kao okosnicu predsedničke izborne kampanje. Na izborima 1996. godine, Klinton trijumfuje nad Bobom Dolom, upravo zahvaljujući obećanju da će u njegovom narednom mandatu Amerika dobiti ograniče-

nu raketnu odbranu stacioniranu ·

na zemlji. U svetlu takvih obećanja Pentagon je bio izložen pritisku da razradi ı instalira sistem što je moguće Dre. Onsesija supgrionnosti

Za razliku od drugih kritičara, Postol nije ideološki protiv izgradnje raketnog odbrambenog. sistema. Za njega Je stvarna dilema može li tehnologija na ovom stadijumu da obezbedi efikasnu zaštitu? Kao i brojni drugi eksperti, Postol sugeriše da je daleko lakše oboriti raketu u takozvanoj potisnoj fazi, dakle kad poleće, dok njen beličasti plamen predstavlja lako metu i pre nego što ima šansu da raseje lažne bo-

istina, nagovestio da bi Kremlj bio voljan da izgradi takav sistem zZajedno sa Amerikom. Ako je ruski predsednik imao iskrene namere, onda njegova ponuda stavlja AmeTrikance na pravi ispit. Pogotovo što će se u toku trke za Belu kuću Al Gor i Džordž Buš junior upravo nadmetati oko toga ko ima bolji plan raketne odbrane. Džordž Buš je spreman da zauzme mnogo radikalniji stav od Klintonove administracije } poziva na još drastičniju redukciju interkontinentalnih balističkih projektila i njihovu zamenu ambicioznijom, ali i mnogo skupljom, protivraketnom odbranom.

Stvarni globalni sistem odbrane, objektivno rečeno, mogao bi da bude gigantski korak napred u

smanjenju opasnosti od izbijanja ·

nuklearnog sukoDa. Pitanje je, međutim, hoće li Kongres koji kontrolišu republikancı glasati da se raketni štit podeli sa „starim nepTriJateljiima“ kao što su Kina i Rusija. Stoga ne čude što su sve prisutnije sumnje da konzervativci imaju skrivenu agendu da Americi obezbede stvarnu nuklearnu i stratešku superiornost nad Rusijom i Kinom. Da takva opsesija nije samo puka spekulacija kritičara govore i tajni podaci o američkim ratnim planovima do kojih je došao Brus Bler, vodeći stručnjak na po-

redukciji. S druge strane,

lju strateških operacija. Bilo je realno pretpostaviti da će sa prestankom hladnog rata američki vojni planeri redukovati nuklearne ratne planove. Umesto toga, Bler otkriva da je broj ciljeva na koje su usmereni američki nuklearni projektili poraslao sa 2.500 U 1995. na 3.000.-Od toga je 2.260 u Rusiji. Samo 1.100 su vojna nuklearna postrojenja, a ostalo su konvencionalni ciljevi: 500 baza; 500 vojnih fabrika, od koji većina nije prošle godine proizvela ni jedan Jedini komad oružja; 160 „liderskih meta“, što je efemizam za vladina sedišta ı članove Putinove administracije. Bler prvi put javno otkriva i detalj da su rakete usmerene i prema Kini, Iraku, Iranu i Severnoj Koreji. Svaki projektil smešten u podzemnom silosu spreman je za lansiranje u roku od dva minuta.

lako je Sporazumom o antibalističkim projektilima iz 1972. broj bojevih glava značajno smanjen, američki Senat se protivi svakoj daljoj

povećanje broja ciljeva, uprkos političkoj realnosti, pokazatelj je potpunog nepoverenja koje Vašingtona gaji prema Moskvu, i pored Javnog zaklinjanja u nov kvalitet u međusobnim odnosima i iskreno partnerstvo. Rusi zato strahuju da će Amerikanci jednostavno odbaciti 28 godina star Sporazum o antibalističkim proJektilima koji zabranjuje izgradnju raketnog odbrambenog sistema nacionalnih razmera. Rusija nije u stanju da dopusti sebi luksuz da izgradi novi arsenal interkontinentalnih balističkih proJektila koji bi bili u stanju da anuliraju „antiraketni štit“, ali će Putin u tom slučaju, hteo on to ili ne, morati da se odluči na takav korak. Kina ne skriva zabrinutost zbog Klintonovih namera, i ako se upusti u trku, ni Indija ni Pakistan neće ostati po strani. Na tu mogućnost Klintona

su vrlo ozbiljno upozorili evropski saveznici. Ostane li Vašington, ipak, pri svojim namerama, onda Je sasvim izvesno da će ı tako defektan sistem nuklearnog odvraća-

nja, baziran na jakoj odbrani umesto na strahu od mogućeg uzajamnog uništenja, postati razlog za stvaranje Još razornijih oružja. Milovan Jauković

BEOGRADSKOG NADBISKUPA-KOADJUTORA HOČEVARA

Rimska kurija, koja je nekada bila potpuno u italijanskim rukama, poslednjih decenija se internacionalizirala, ali među nižim službenicima koji pripremaju dokumenta i čiji uticaj ne treba dovoditi u pitanje, još uvek je

najviše Italijana

Sem toga Jugoslavija sa Hrvatskom ima koliko toliko sređene diplomatske i konzularne odnose. Dao sam listu kandidata, ali je doskorašnji nuncije Santos Abrilo ı Kastelo, po mom mišljenju, dobro uočio da je na Balkanu Još uvek najveća suprotnost između Srba ı Hrvata. Zaključio je da još uvek nije došlo vreme da u Beograd nadbjskup bude Hrvat, a kako u Biskupskoj konferenciji već ima Mađara i Albanaca, ispalo je da je O U Varijatna Slovenac. lako sam bio za Hrvata, zadovoljan sam izborom - objašnjava nadbiskup Perko, negirajući da u Vatikanu postoji „slovenački lobi“.

|| S ~

- Poseban postupak istraživanja. o kandidatu obavlja Kongregacija za biskupe, a za istočne zemlje koje su bile pod komunističkim režimom, u koje mi spadamo, još uvek je nadležno Državno tajništvo. Ti uredi spremaju presude o kojima posle odlučuje vrh Državnog tajništva. Kad se postupak završi, odluka se predlaže Svetom ocu koji ima pravo i da je odbaci, ali, obič-

no, to ne čini. Papa samo imenuje bi--

skupe, ali veoma retko sam odlučuje o njihovom izboru, s obzirom da ıh ima 4.500.

Sama Rimska kurija, kojajenekada· bila potpuno u italijanskim rukama,

poslednjih decenija se internacionalizirala, ali među nižim službenicima koji pripremaju dokumenta i čiji uticaj ne treba dovoditi u pitanje, još uvek je najviše Italijana.

„U Vatikanu puno uticaja imaju Nemci (Oni imaju kardinala Jozefa Racingera, prefekta Verske kongregacije), Francuzi, kao i Amerikanci, iako

oni ne vole da službuju u Rimu. U.

Rimskoj kuriji, koja je danas vrlo:inter-

nacionalizovana, osobito u vrhovima, · ima predstavnika iz Australije, Afrike,. iz Indije..., ali su niži službenici i dalje

većinom Italijani. Mi, Slovenci nemamo skoro nikog tamo, osim jednog sveštenika u Državnom tajništvu. Ali, kad bi i postojao, kako se priča 'slovenački lobi' u Vatikanu, za nadbiskupa u Beogradu ne bi bio imenovan Slovenac, Jer to nije neka prednost i nagrada, nego manje-više križ koji se nalaže imenovanom čoveku“, kaže nadbiskup Perko.

Da Vatikan nije imun na „nacionalno pitanje“ unutar svojih redova BOVO-

Ti ı činjenica da je od vremena Holanđanina Hadrijana Šestog (1522-1523) trebalo da prođe 455 8odina da bi na presto Svetog. Petra ponovo seq papa neitalijan, Jovan Pavle Drugi (Karl Vojtila), uz toi prvi papa Sloven. Iskustva sa papom iz Poljske, kako tvrde zapadni analitičari, „ostavilo je duboke tragove u-Kuriji“, pa se sve Drogno-

:ze po pitanju njegovog naslednika sla-

u.u jednom: „Nikad:.više stranac“.

'- Prema podacima koje je objavio ·. "italijanski časopis „LiMes in pida“ u · broju. posvećenom „Papinoj imeperiji- (I/Impero del Papa), internacio-. 'nalizaciju Rimske-kurije koju je započeo papa Pio XII (1939-58) sada- '

šanji poglavar.Katoličke crkve je doveo do maRsimuma. U uredu papske uprave nalaze se predstavnici čak 60 zemalja, odnosno 50 ako se računaju samo kardinali, mlađi od 80 godina i sa pravom da učestvuju u izboru Pape. Istiizvor navodi da je do 18. decembra 1999: godine papa Jovan Pavle Drugt postavio 157 no-

vih kardinala (143 ispod 80 godina starosti), među kojima, između ostalih, ima 37 Italijana, 11 Amerikanaca, deset Francuza, po šest Nemaca, Poljaka, i Kanađana, kao i po pet Meksikanaca i Spanaca.

„To što su u crkvenoj vladi italijanski prelati stalno-u manjini moglo bi

„da.dovede do birokratizacije analogno ::oOnoj kakva postji u UN“, opominju : talijanski analitičari i skreću pažnju

na značajno smanjenje broja Italijana

"u Svim službama Rimske kurije, ali ı ·među papskim nuncijima (ambasa-dorima Vatikana) u poslednjih 40 go·dina. Prema podacima, od sredine de-

cembra prošle gedine, od 102 apostolska nuncija.njih 56 su Italijani. Od ostalih:46, većina (njih 32) dolaze iz Evrope (Spanija, Francuska, Poljska, Nemačka, ·Slovačka, Hrvatska, Litvanija, Irska, Malta, Portugal, Mađar-

·ska), trojica su Latinoamerikanci (Ar-

genfina, Kolumbija, Meksiko), dvojica

· su Amerikanci i jedan Afrikanac ·{Uganda).

Jelena Tasić