Delo

504 Д Е Л 0 Бурна 1848. г. затекла je нашег аутора већ као адвоката н надпоручнпка у народној гардп. У почетку револуцпје бпо је дакле на странп Маџара а после па странп Срба. Ну п једно н друго није бпло но добровољној одлуци самога аутора, већ је тако чпнпо као лојалнп поданпк ћесарев! Док је званпчна Аустрпја бпла противу Срба дотле је п он био „надпоручнпк“ у народној гардп и чак пшао с њима на Сентомаш, а носле када се она окренула иротпву Маџара и он се нашао међу браћом својом. Тако је ппсац могао учествовати у оној судбоносној бнтцп сентомашкој 1849., када га је Перчел заузео и заналпо. II писац је један од онпх сретнпх којп су се пзбавпли од погибије. Пз 1848. г. писац нам нпшта новог нпшта пнтересног нпје забележно, а она хладноћа којом је u оно мало мршавих нотица забележепо, тако нас фрапира да нам је чпсто невероватно да је наш аутор онако цинпчкн равнодушно могао преживетп оне бурне, крваве а велпке догађаје. С тога је ппсац једва чекао и у својим мемоарпма иретрчн револуцпјп и већ је на 26-oj страни оставља п остали део првога одељка „успомене пз моје младосггп“ до 36 стране допунио псторпјским нотпцама п статпстпчкнм податцпма о отдању нашега племена итд. Другп одељак носп име : „моје делање у јавнпм звањпма“. II у њему ништа занимљпвог. Једпна еппзода алп ипак без значаја, мало занимљпвпја то је угушење ппвнпчког „бунта“ и правдање поступака комесаровпх, т. ј. ппшчевих, којн je овде ту улогу вршпо. Ппсац нам је за тпм у другим одељцпма онако ладнпм канцеларискпм стплом регпстровао звања у којима је служпо п испрпчао ток избора у којима је биран за народног иосланпка на угарском сабору. Парламентарна каријера ауторова исто је тако мало брпљантна као шгоје досга дуга, од 1865. иа скоро до 1892. г. Он је делио'пзборнп мегдан и са Словаком Навлем Мудроњ-ем п са Србима свију нпјанса иолптпчкпх: Политом, Стев. Павловићем п Јашом Томићем, н увек је нзлазио као иобедплац, јер је био владин кандпдат. Последњн супарник којп је нодлегао бпо је Јаша Томпћ, 1887. г. II овде на овом пољу, много спгурнијем а благодарппјем, није имао нисац много интересног н значајног да за забележи. Врло мршаву, бледу контуру а не слику о значајном парламентарном раду знаменпте Деакове странке — којој је п он, као што рекосмо припадао — нацртао нам је нисац, ма да није бно само носматралац пз далека већ одликован њеннм новерењем за бележника. Пмао је ирплике да се уиозна и ради заједнички с Деаком, Мајтењпјем, Шењеји-ем, Шомшићем, Радпћем, Сечењијем (Антонпјем), па и са Коломаном Тисом, али све нотпце о њиховим заједним односпма тако су индиФерентне, да ми никакву слику не можемо себи да створи.мо, и једино нам осгаје као резпме свега, да се ау гор с њима нознавао ! Готово ништа внше не знамо нн о преговорима и знаменнтоЈ државннј погодбн између Угарске и Аустрпје од 1867., а у којима је као шго се зна, Деакова странка играла одсудну улогу. Од личних а већих дела парламентарних иисац сам пздпже ова два: „ритско питање* које је требало 1891 г. повољно да се решл, али