Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА 39 штима Америка са својим огромним просторцјама и јевтиним подвозом чинн утакмицу врло тешком. Носледице овога већ се у велико осећају, и привредни развитак земаља код којихје жпто главни извозни производ није нн мало обезбеђен. У Србијије производња боље распоређена. II ако су животиње н животињски производи задржали прво место у целокупном извозу, жито и воће долазе одмах за тим са великом релативноми апсолутном вредношћу (животиња и животињских производа извезено је у току последњих 5 година просечно годишње за23,753.000дин., жита и брашна за 14,867.000, воћа и пекмеза за нг^Т.ООО1). Рђава жетва или зараза стоке може смањпти само један део извоза. Шта више, мањак у том делу обично се накнади у неколико, јер се већа пажња обрати на друге две врсте пронзвода. Отуда код нас н нема оннх наглих промена у цифрама извоза које ремете правилан економски развитак нашнх источних суседа (За поменутих б година најмања вредност извоза пмала се према највећој, у Србији као 80,3 :100, у Бугарској као 49,2 : 100, у Румунији као 45,9 :100). Наша будућност лежп у упоредном развпјању сточарске и пољопривредне производње (жита и воћа). Њихово упоредно развијање корисно је и с тога, што се оне допуњују п потпомажу — кад има стоке има и ђубрета за земљу — и што, осим тога, гајење стоке, као и неговање воћа, апсорбују врло мало пажњу н рад произвођачев, тако да он може не само да развије њихову производњу у сразмерно јачој мери по производњу жнта, већ и да, бавећи се њом, не напушта обрађивање земље. Резултат нашег досадашњег привредног развнтка био би много бољи да је и држава потпомогла тај развитак колнко је од ње зависило. Међутим, она не само да га ннје потпомогла, већ га је непрекидно, свесно или несвесно, сиречавала. Нечувене политичке трзавнце, распикућство у финанснрању, крајње рђава н несигурна админнстрација нису моглн остатп без иггетног утицаја по прпвреднп развитак земље. Што је, прн свем том, тог развнтка бпло, значн једнно да је у земљп било жн1 Румуппја је у пстом одсеку времена носле жпта н брашна највпше иавезла плодова п зелени, у иросечној годшпњој вредпоети од 18,543.000 (7,4% целокуипог извоза); дрв. нропзвода за 7.894.000, (3.1%): сточпих пронзвода за храну: 5,813.000 (2,3%): каменог уг.ва и дрва за горнво: 5,314.000 (2,1%). У Бугарској долазе по важностп иосле жпта: жнвастока: 4.102.000 (6° ): текстплна роба: 3,505.000 (5,1%); сточни пропзводн за храну, 3,203.000 (4,7%): коже и прераде од кожа: 2,519.000 (3,7%); парфнмернје: 2,526.000 (3.7%) п т.д.