Delo

МЛШИЋИ 13 целујући стену, обраслу маховином, тихо дошаптавају својим млађима: — То је ђед-Маша. Љегове последње речи осташе. Њих су синови на самрти предавали својим синовима и то као неки аманет, који је у тој кући важио као кућевни закон, којп нико, ни у сну, није смео нарушити. Тако јака успомена на старога одржала је не само кућу него и име његово: с колена на колено они осташе Машићи. Било је у породици тој и виђених људи, п поиова, али заслуге старога Маше беху јаче и веће, јер се презиме Машић не промени. Кућа је у дугу времену постала јака и богата. Име јој беше велико и чувено. Добити или дати чељаде у Машића кућу сматрало се као нека почаст. А како то беше стара и велика задруга, то је везала прпјател^ство са првим и најугледнијим домовима у Мачви. Газда-Иван беше прави Машић. Не само оно тпппчно, четвртасто, велико чело, по коме се Машићи познаваху у хиљади, него и све друге особине свога племепа он имађаше. Лак, окретан, оштар, пргав, правичан и сујетан, он је опет — имена ради — налазпо некако начина да своје мане савлађује или, ако их баш у маху не могне савладати, да их у првом тренутку присебности поправи. Нико за њега није могао рећи да је рђав, али су му додали један придев: — Љутац! — рекли бн суседи. Али му зато пико није замерао. Чак су неки налазилп да тако мора да буде: — Онолика задруга, брате! Да ннје он онакав, шта би било од оног народа! II како он неће никад криво. Ако кадгод и учини што, он први увидн и поправн н то опет некако онако... као прави старешнна. II занста то му је много вредило. Ако млађн није био крив, он је био уверен да ће се то знатп, да ће се то увидетн, и није се варао. Али су његове врлине бпле веће. Био је праведан као Бог. 0 правду се ннкад пнје огрешио. Као да се родно с оном пословицом: криво седи а право ради. А то му је давало нревагу нада свим. Он је чак н сам осећао колико му то вредн и као мало и поносио се тим: