Delo

358 Д Е Л 0 Радослав Кнез Радослав Кнез Радослав Кнез Радослав Кнез Гроза ме хвата, грло ми се сушн, Јад и бол силно пече ме и гуши. Не видим ништа, мрак је око мене, А умре л’ она, живот јој лп свене, Тад тешко теби. љубавниче, стари, Јер десиће се најгрозније ствари. (окрене се). 0, Радославе, шта радиш то тамо? Чекам мој, кнеже, чекам на њих само. На њпх, ти рече, на кога то, скоте? На створа, кнеже, што ти срећу оте, Са њиме жену притворницу нраву, Што кнежевску тп упропасти главу. Не! још сам ја жнв, несрећници, клети! Предимир живи — он ће да се свети. Лагано, кнеже, очи моје виде, Где Градислав сад са женом ти иде. (Гледа десно). Јест! то су они — о, чекајте само! покаже руком на леви џбуп. Склон мо се, кнеже, за онај џбун тамо. Да, имаш право! ти си добро реко, Склонит се треба, а ти срце меко Одважно буди и стегни се сада, Нађеш ли сабласт — грозно суди тада. (Сакрију се за леви џбун). СЦЕНА ДРУГА Градислав И Кнегиња (долазе загрљени с десна). Градислав Блаженство ствара близина ми твоја, 0, пресрећан сам, јер знам да си моја. Кнеглња Еј, тешко мени, а кривице моје? Градислав Ти клониш гледа, клониш лице своје. Нашто то, нашто, те мисли од куда, Та зар морају оне бити свуда? Отури слутње што нам часе муте, На страну с њима, срца добро слуте. Живети треба, ми смо тако млади, Љубав ће наша живот да нам слади.