Delo

ГОРСКИ КНЕЗ 359 Кгегиња Градислав Кнегиња Градислав Кнегиња Градислав Кнегиња Градислав (покаже руком на капију). ГЈогледај тамо, већ смо близу мртви, Ништ не сме тешто бити јадној жртви. 0, да ли могу, нећу л’ себе клети, Имам ли снаге приближит се мети? Да, то је гробље, онде мртви леже, Там њима није него нама теже. Како се диже туробно у ноћи, И ми ћемо там кад нестане моћи. Док је млад човек о њему не снпва, А свака хумка читав живот скрива Човечји живот с тајнама толико, Пун збрке, мисли — о, страсти колико! Да! свака хумка много што шта крије, Ал’ зборит о том дано нама није. Хајдемо, душо, глуво је већ доба Пођимо тамо куд не влада злоба, (Пођу капији, кнегиња се трза и застајкује). Зашто се бојиш, нашто суза врца, Зашто ти душа у плачу се грца? Да грозна места! не, даље не могу! И не ид тамо већ се моли Богу! Остави траву нек је бира други, Ко зна да л’ наши часи биће дуги. (Покаже руком десно). Онамо, ено, крај онога вира, Срце ти дивно у мом наћ' ће мнра. Мани се мисли, та ми смо већ своји, Зашто да ти се душа вазда бојн? Заборави све, нашто сузе лити, Кад ми ћемо још доста срећни битн. Одавде даље, не смем биљку тражит, Сузама својим болове ћу блажнт. И нашто човек средства да се лаћа, Кад извесношћу мнр се срцу враћа? Одавде хајдмо, где је грозно тако, Ублажићемо тугу пам ма како. II бпће среће, та живот је мио, Без љубави бн живот празан бно. (Одлазе патраг загрљенп).