Delo

С Т Р А X 385 нервних центара недовољан или никакав, — рефлексне радње излазе јаче на видик. „1/тДиепсе с1и сеггеаи, вели Клод Бернар, 1епс1 сХопс а еп!гауег 1ез топуетеп!« геПехез, а НтКег 1еиг 1'огсе е! 1еиг е1епс1ие“. Отуда и у страху, кад се енергцја малог и великог мозга спусти испод нормалне количине, ове појаве се нарочито истичу. Тако разгораченост очију, уздигнутост обрва, трзање и разни грчевити покрети руку и тела који су за разне случајеве страха карактеристични (нпр. избацивање руку испред себе или више главе као кад се спречава нека оиасност) јесу чпсто рефлексне радње и покрети, и врше се несвесно и неодољиво. И евентуална непомичност и укоченост, или очајно бежање и запомагање врше се такође нехотично и неодољиво. Што најбоље показује да су и бежање и разни грчевити покрети н радње које код уплашених видимо, рефлексне прпроде, то је што се врше и онда кад су савршено бескорисни. Миш и по стоти пут покушава да побегне из мишоловке. Дављеник се у своме страху и за сламку хвата. с1овек који би био затворен у кући која гори, чинио би и најлуђе покушаје да из ње умакне. Кад се велике зграде запале, људи се угушују на излазима од силне навале; никакви разлози не могу их тада уздржати од пренагљења бежања, јер они и не трче вољно, него неодољиво, инстинктивно. — Због тога су све ове радње и покрети тако импулсивне и грчевите, јер кад би вољне биле, оне пе бп могле имати толико жестине. Вољне радње у страху уопште су ретке, а у колико их има, оне су без енергије; само су рефлексне, иптензивне и силне: из разлога које смо напред поменули. Таквим рефлексним процесима има да се принише и перзистенцнја представе могућног трпљења, као и фиксирање предмета од којег се плашимо; јер и го није вољна радња. Оба ова процеса врше се с необичним интензитетом, слично осталпм рефлексима у страху, због чега представа могућег трпљења прелази понекад у праве халуцинације, илн се са снољннм опажањима нретапа у фантастичне илузије, као кад нам се сенка на месечиии учини као живо створење, или кад нам жбуње у помрчини изгледа као прикривен човек. — Ово потенцнрање нижнх актнвних моћи чим више активне моћн ослабе, види се још у једној врстп појава. Зна се да пдеја покрета и н акције уопште има тенденцију да се оствари, да се реалише, да пређе дакле у сам покрет или акцију. У нормалном стању, ова тенденција, као нижа активна подобност, не пзбија мпого Дело, књ. 34. 25